Просветни гласник

ЧЕШКА БТНОГРАФСКА ГОЛОЖБА

посетилаца, што долазе из Прага или из унутрашњости у масама. У}>имо десним сггоредним уласком где је одмах винарски одељак, јер је винарство некад било одома^ено по свој Чешкој, као данас пиварство, а не само у једном крају, као сад у мјељњичком. За овпм настаје трговински одељак, где се лепо види како се чешка трговина развила и оснажила из својих скромних почетака. Ево најпре стародревног чешког дућана, у коме трговац од воска чека за 300-годишњом древном тезгом, да му се купи ма шта од силне робе, која је размештена по рафовима, г.утијама и свежњима. Ту се могу добити тестере, клинци, лопате, авани, ланци и т. д , баш као и пре неколико стотина година, јер је време на свима тим стварима утиснуло свој жиг, те не може бити преваре. Ево маие новчаних завода у Чешкој, Моравској и Слезији, где дрвене шипке својом разном величином и цифрама на себи означавају места у којима је какав завод и капитал истога. Најдаље у вис отитла је шипка прашке варошке штедионице, Ј е Р ј°ј Ј е капитал 50 милијуна. Гледајући те капитале, од којих најмањи представља милијуне, човек би и нехотице помислио да је у поменутим земљама новац свега света. Пред мапом је сто са отвореном књигом у коју ваља да се заиишу странци посетиоци, јер се умољавају за то. А сад ево у нарочитим орманнма културних биљака, а у теглицама,' као у каквој апотеци, њихових плодова: каве, маслине, ваниле, чаја, шафрана, какао, смокве, пиринча и т. д. Ево поступности при изради чоколаде и шећера од шећерне трске, и најзад поступности при изради скроба. Ево литературе за чешке трговавке школе од пре 100 година до данас, са задатцима из коресподенције и рачуна, који су рађени у тим школама. Ево слика разних трговачких школа по Чешкој, нарочито највеће у Хруђиму; помоћних средстава за наставу; слика заслужних људи за школе те врсте, и најзад врло много ситница, као: каса трговачких помоКника, кеса за новац и т. д. Мало даље изложило је паробродско друштво своју историју, литературу, чамце у минијатури, слике разних паробродских станица и крајева, поред којих се пролази пловећи Влтавом и т. д. Ево старих саобраћајних средстава: Фијакера, товарних кола, колица, а у минијатури пред таквом истом гостионицом, пред којом се још виде и гости, гостионичар и жена му. Ево и поштанског особља од воска, али у природној величини — постиљон, кочијаш и чиновник. У овом су крају изложене и

265

мере и тегови од најстаријих времена до данас. Его тасова о канапу, а ето и камених тегова. Трговац и жена му у природној величини а од воска, у свечаном трговачком оделу допуњују ову збирку. За овим је једна читава сала испуњена дрвеним намештајем од најстаријих времена, као што су сандуци, шифоњери и ормани, столови и столице, постеље и колевке, без украса и са дрворезом, баш оне и онакве, какве су се нашле у појединих приватних лица. Међу овом дрвенаријом оиазио сам и једна носила са дрвеним мртвачким сандуком на њима. Сапдук је тако удешен да се по дну његовом мртвац иолагао, па се остало поклапало. Иа свима овим стварима излепљене су опомене да се не додирују, јер би им, нема сумње, радозналост толиких посетилаца шкодила. У другој је сали црквено одел.еље, где је изложено све што се тиче цркве у Чеха. Ту су слике светаца од најстаријих времена па до иајновијих, земљани калупи, у којима су ливени салици светаца, одежде, црквене утвари и књиге, цркве у мипијатури и такви торњеви, звонаре и т. д. За овим се ре^ају одељења за писце уметнике и позоришге. У првом се одељењу налази Пуркињева соба за рад, а по орманима у њој размештени су његови списи и све што се на њега односи тако, да је само то једна потпуна целина. Тако је исто удешена и соба Ф. Палацког, »оца чешког народа". Затим долази књижевни рад Бенеша Требишског, славног песника чешког, са његовим сликама, биограФијама и т. д. Особито су верне и потпуне собе Кајетана? Тила, који седи у природној величини од воска за великим трговачким сандуком с катанцем, те пише, док су пред њиме растурене исписане хартије —- и соба Клицпере, који, такође од воска, стоји крај писаћег стола са рукописом у руци. Соба Кајетана Тила подсећа нас својим сиромашгвом на понеког нашег славног мужа, који је, борећи се вазда са највећим материјалним незгодама, вазда само за народ делао. На овај начин Чеси опомињу образоване синове свога народа на заслужне људе своје, старији нараштај упознају са својим великанима, а младеж подстичу на рад. Да је тако као што кажем, видеће се из овога што укратко помињем о другом одељку, где је пре свега врло велика збирка старих инструмената, па онда за сваког чувенијег музичара: Дворжака, Сметану, Ондричека, Бепдла, и Хлавача но збирка слика из разних времена, њихових радова, сребрних и златних венаца