Просветни гласник

339

не разликују се вшпе пута једна од друге, као баш у горњем примеру: „ко ирезире иотковицу ко што ЧИШ1 Васа и др., те онда деца не разликују речицу „као" од заменице „ко." У реченици: „ако нешто будем ишла иа воду" на стр. 16. бо.Бе би било да је казато: „ако случајно будем отишла на :воду". Упоређење црнила репова голубијих иа стр. 32. са „зифтом" — могло је боље да се представи угљеном, који је деци иознатији, а избегла би се и туђа реч. II поред свпх ових замерака ипак бих био мишљења, да би требало Министарство просвете да преноручи ову књижицу за поклањање ученицима основних школа о годишњим исиитима као и за ђачке књижнпце, зато: што у истој норед познатих причица деци има знатан део и непознатих, које ће она са слашћу ирочитати и из којих ће она многу корисну поуку за свој морални живот поцристи; затим, што је језик удешен за дечје разумевање, што је превод доста добар н лак, а техничка израда књпжпце доста марљива. Књижица је урешена и са 4 илустрације, новез је мек, а цена (0'60 д.) није одвећ претерана. Главном Просветном Савету захвалан на иочасти и иоверењу, У Београду 8. маја 1896. год. Мнхаило М. Станојеви]. с. р. учитељ

Нрема реФерату г. Станојевића Савет је одлучио: 1., да се ово дело може употребити за оно, зашто се нуди; и 2. г. Стонојевнћу у име хонорара за роФсровање за оба дела одређује се трндесет (30) динара. IX Прочитано је писмо г. Министра иросвете и црквених послова од 17. овога месеца, ПБр. 10006., којим се иита Савет за мишљење о квалификацији г-ђице Јелисавете Субашићеве, која је молила за наставничко место у Вишој Женској Школи. Савет је одлучио: да се умоли г. д-р Мил. Јовановић-Батут, редовнн члап Савета, да молбу и документе ове кандндаткиње нроучи и о томе Савету реФерује. X Прочитано је пнсмо г. Министра просвете и прквенпх послова од 1. овога месеца, ПБр. 8721., којим је спроведена Савету на оцену молба Српског Пољопривредног Друштва, које је молило да се откупе нека његова издања за поклањање ученнцнма сеоских основних школа о годишњим испитима, Савет је одлучио: да се умоли г. Милов. Р. Маринковић, члан Савета, да изволи ове књиге ирегледати и нонуду проучити па о томе Савету реФеровати: могу ли се ова издања употребити за намењену сврху. С овим је свршен овај састанак.