Просветни гласник

352

НАУКА И НАСТАВА

Н А У К А И

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и 0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ НАПИСАО Ник. М. Раки! ПРОФЕСОР (НАСТАВАК) Ови карактери станиФерних жица наводе иас иа сасвим логичан закључак, да су станиФерно жнде не само у интнмној вези са мусковит-гранитом, ио да су оне створене баш усл.ед нзласка саме те еруптивпе стене и да је улогу најглавнијег минерадизатора нграо Флуор, јер је Фдуорид кадаја врдо постојан на високој температурн а при том гасовит. Пошто је 1)ан1)Г('е добио оксид кадаја у виду мадих кристада утидајем воде при високој температури на перхдорид кадаја, који је сдичан са Фдуоридом; ношто се каситерит падази више пута у друштву са судфцдима: гаденитом, хадкопиритом и арсенопиритом ; пошто кварп, који је постао у исто врсме кад н каситерит, има течних ннкдузија, показујући његов акватичан постанак, то нам је довољно да тврдимо, да је кадај дошао нз дубине, као што то изгдеда за све метаде, сумпорним еманацијама и да фдуор не утиче директно. Акцијама сутерених вода принисује се стварање аеЛииа, нарочито у кречним пданинама, и оних ведичанствених стубова сталактита п сталагмита, који свагда красе пећине и дају им кадикадособиту депоту. Када сутерене воде продазе кроз кречне пданине, онда оне својим С0 2 растварају врдо дако карбонате. Но пошто свп карбонати не поддежу у истој мери тој акцији воде, то се стварају испочетка мале а доцније све веће и веће шупљине, док не образују једну шупљину често знатних димензија. Еад наступи тај случај, онда сутерене воде, немогућп испуњавати цедокупну шупљину, а услед контакта ваздуха, отпуштају један део С0 2 а један део испарава. Усдед тога наступа таложење растворених материја, у овом случају нарочито карбоната, п на тај начин импрегнују зидове сјајним п малим кристадима нарочито карбоната креча. Капљице, које иадају на под, таложиће исто тако карбонат ? као и оне које падају са свода п тако непрестаним таложењем образују се сталактпти (са свода) и ста-

Н I С Т I В А лагмита (са пода). У први мах кристали кадцита су мали, но доднијом прекристализацијом достижу знатне димензије. Стадактити н стадагмити често се састану врховима и на тај начпп образују се прави стубови, са чије површине блистају хиљадама кристала калцита. Осим калцита, који се депонује пз подземннх вода по пећинама, јавља се и арагонит (нећина Антипароса). Како су ове пештере биле једини заклон нрвобитном човеку и разннм животињама, то су оне нонајчешће место, гдо се надазе остатдн ових органскпх створова. 2. Минерали извора. Ако сутерене водо не наиђу у свом путу на празне просторе, где могу деноноватн једандеорастворених минералннх материја, онда оне, наишав најзад на неиробојнн терен,скупљаће се и нагибом,што се најчешће у природи дешава, теку док не избију на поврншну земљншта образујући изворе. Материје, које се надазе растворене у изворској води јесу: натријум-хлорид; судфат креча и магнезијума; адкадни карбонати; карбонат гвожђа и магнезијума; сулФат гвожђа и силиција. Сутерене воде налазе се у унутрашњости земље готово под једноликим околностима, то ће се у главноме помснуте материје непрестано надазити у раствору, ади кад оне пзбпју на површину земљишта у виду извора, прилике су тада много другојачије, те се следствено и растворна моћ воде мења, а последица тога је, каоштознамо, тадожење. Због тога се налазе око извора раздичне минерадне материје. Прво што ће се из овакве воде таложити, то је лимонит, који се врдо често надази око извора. Затим наступа таложење карбоната креча, магнезпјума и гвожђа, које бнва усдед губитка С0 2 и које је много спорије но тадожење днмоннта, за које је потребна само оксидација. Ако вода, која нма у себи карбоната креча, излази врло лагано на површину, онда се ствара кречни туф. Изгледа, даје стварање овога туфа знатно потпомогнуто неким алгама, које се налазе око извора, тиме што, по некима, оне повећавају само површину евапорације нди, по другима, што убрзавају губљење С0 2 , (а то је баш узрок тадожењу), којн узимају при асимилацији. Даље као нродукте извора помињемо гајзерит, који се надазп иоред свнју гајзера, од куда му је