Просветни гласник

394

ПРОСВЕТНИ

старих под Турцима, те душа ускипи праведним гњевом. Одатле настају, као што су и с противне стране, урамљене слике Прага на броју до 150, из којих видите не само поступнп развој вароши, веК и саме вештине снимања и сликања. По орманима, који су дугачки по 3 — 4 метра, умерено ниски, и поређани један за другим, да се између њих може лепо пролазити, размештене су слике царева, који су у Прагу живели, и из њихова жнвота, као крунисање ЈХеополда II, Матије 1611. и Фердинанда II 1617. год.; затим слике из историје Прага и његове околине, н.пр. слике бојева, војсковођа и т. д.; па онда листине, споменице, печати, књиге и рукописи. Пала ми је у очи једна велика споменица, на којој цар Фердинанд II клечи пред распећем а Христос му отуда говори : „ГегсНпапЛе, е§-о 1е поп Девегат", т. ј. »Фердинанде, ја те не напуштам". Ово стоји у вези са 30 год. војном, када је хабзбуршка династија била у великој опасности. Још је веома занимљива збирка о 1848. години. Ту је слика словенског сабора и словенске службе на главном тржишту, слика словенских депутираца, на којој сам видео од Орба «штудента к Даничића, Вука Караџића. Николајевића и проту Стаматовића из Н. Сада. Још бих за један лик рекао да је српски, и то баш Мите Петровића, »заборављеног песника' 1 , који је у то време био прилично активан у Прагу. Потписа под овом сликом нема као под осталима, али ме наводи да онако мислим ФотограФија која је израђена по дагеротипу од Мине Вукомановићеве. Осем овога има доста слика о сукобима грађана и ђака с војском, па писаних и штампаних досетака против тадашњих власти аустријских и т. д. Занимљива је слика, на којој је потписато ово: „Осветљење Прага 17. марта 1848. год." а од светлости ни трага, јер се Нраг у мраку и не види, већ само месец на небу са 2—3 звездице. Остали, иначе веома велики део ове половине зграде испуњен је сав најразличнијим хладним и ватреним оружјем из Прага, заставама и другим ратним прибором. III За археологе је врло важно »Прастаро доба чешких земаља« т. ј. ствари из тога времена, нађене у чешким земљама и смештене у засебну зграду са горњим називом. Е^аздељене су по овим одељцима: дилувијално доба, млађе камено доба (неолитичко), прелазно доба, бронзано, старије гвож^ано, галско доба (ла-

тенско, келтијско) и крај преисторијског доба, а свако је веома богато. Судови, алати, накити —• све је по стакленим скрињама лепо сређено, као да је онога часа, кад се гледа, донето из каквог музеја. У средини ове зграде намештена су два грдна костура пећинских медведа, а мало у страни, у нарочитом стакленом гробу, један човечји костур, поред кога је старинско оружје — мач и секира. Место, у коме је највише старина на1)ено, зове се Храђишће, што значи Градиште.

На изложби је и некаква могила, каква је нађена пегде у Чешкој. Начињена је у пресеку, те се у осталом делу види мало пепела и нешто угљевља око једног лончића и неких машица.

IV Град Кокоржин. Град овај уггола разорен, какав још постоји у Чешкој, нодигнут је од дрвених коцака и платнеиих зидова тако вешто, да се само после дужег посматрања може прави материјал да опази. Чим се ступи у двориште овог града, где овлада човеком и нехотице нека збиља, као и у сваком другом старом граду, наилази се на грдну справу за рушење градских зидина и бомбардање градова помоћу огромног камења које је њоме бацано. Справа је ова позната још из римских времена, па и у нас под именом јарац, ован, а изгубила је сваку важност, чим су се појавили топови. До ове справе стоје једна т. зв. „хуситска кола (< . Од обичних сељачких кола, у неколико само предругојачених, склапали су Хусити у боју читав град, који им је био од необичне користи. Ево штавелиотоме историчар Гиндели: а 131е НиззНеп с1апк1еп Шге б^е^е ћаирЂзасћИсћ Шгег пеиеп Кпе»8кипз!; ете во^епапп^е ЛУа^епћигЈЈ, сИе 81е газсћ ћег2Ц81;е11еп луиззкеп, зсћи^е а1е ћећп Ап§т1ГСе -«пе ће1 (1ег Уег1ће1сћ§ип§ 1< , што би од прилике значило: »За своје победе имађаху Хусити да захвале поглавито својој новој ратној вештини; тако звани в колски град (( , који умеђаху брзо да построје, заштићаваше их ипри нападу и при одбрани". У граду су најважнија четири одељења препуна оружја сваке врсте и осталог ратног прибора. Ту су верно израђени од воска војници готово свих родова оружја из разних времена, ну не пре хуситске војне, осем једне Фигуре војника из незнабошког доба. Занимљиво је гл дати топове мање и веће, са лафетима и без њих — управо иоступно усавршавање топа до данас. Ту су слике што представљају сцене из разних ратних похода,