Просветни гласник

396

ПРОСВЕТНИ ЕОВЧКЖИ Ћ

омела тамошње Чехе да својим прилозима а уз прегрдне трошкове увеличају и допуне изложбу. VIII Да пређемо- у школски павиљон. Чим се овамо уђе главним улазом, пада поглед на огроман споменпк Јану Амосу Коменскоме, славном педагогу, којим се Чеси, а уз њих и остали Словени, с пуним иравом поносе, и коме сав свет признаје необичне заслуге по школе. Око стуба на коме је Коменски, а на четири угла квадрата, намештена еу његова иопрсја. Нећу много погрешити кад кажем, да је готово сва средина ове зграде посвећена Коменскоме. Јер ту је до 30 његових слика, а толико исто, ако не и више,. слика оних места у којима је ншвео Познато је да је Коменски живео у 17. стол. и да је нешто због вере, а нешто одазивајуКи се позивима са разних страна, мењао место живљења. Живео је у Моравској, где се и родио, у Енглеској, где је у Лондону саетавио панеоФистички колегиЈУ М 1 и У Шведској и Мађарској. Свуда је готово по које дело написао на чешком или на латинском језику, како су се. тада махом писале научне књиге, па и та су му дела у овој згради око споменика. Ту је још литература о Хусу и неколико слика заслужних Чеха за школу. По засебним одељењима размештено је све што стоји у вези са школом. Најпре сам ушао у одељење које је препуно играчака. Повративши се од тренутне забуне, која је мноме овладала при погледу на те ствари, ја сам појмио, да те ствари имају да поред иријатне забаве поуче децу, како ће знати све предмете по кући, дворишту и врту,' „Пајаци* (ну не карикатуре) могу лепо да упознају' дечицу са ношњом њихових земљака по разним крајевима лепе им домовине. Животиње — домаће и стране -— начињене од најразноврсније материје, имају такође места у овом одељку. Недалеко одатле изложени су прописи, писаии обема азбукама: »швапком« (т. ј. готицом у старије доба), и латиницом у новије доба. Затим „књиге части", „славе" и „златне књиге", у које су се на крају школске године уписивали својом руком, азлатним пером и црвеним мастилом, одлични ученици по учењу и владању, и „књиге срамоте®, т. ј. »црне књиге", у које су се уписивали лоши ученици. Ово уписивање било је пекада главни покретач школској омладини, а данас се ретко употребљава, бар у средњим школама, јер све више овлађују други назори о подстицању деце на рад. На овом су месту и школске сведоџбе од најстаријих времена. Једна одаја препуна је слика старијих и новијих школа и школа у минијатурп од дрвета,

каквих је било некада врло много, а и данас се још могу да нађу у врлетним и с тога доста сиромашним крајевима, ма да „матица школска <( помаже колико се више може да се замене бољима. Ту је близу смештена школска литература старијих времена. Одељење о школској хигијени такође је потпуно. Крупним писменима исписате су ту речи: »Здрав дух у здраву телу.' Ту су: у маломе представљене справе за школску гимнастику и игре, и вежбаонице за то; слике за шведску гимнастику и за друге врсте; модели за клупе; школска апотека са лековима, који могу деци у школи затребати; слике о држању деце при раду у школи. Да би се о томе последњем водило озбиљна рачуна, истакнута је слика једног мршавог и бледог читача, који и опет ружно седи за својим послом. Протнвно томе показује слика једног до пола обнаженог, пуначког мушкарчића. После овога је велика збирка уоквирених и без оквира ђачких слика по школама и разредима, и лепа скала од дрвених стубића, на којима је обележена средња висина чешких ученица по годинама, а на основу мерења од 100.000 девојчица. Пуно је занимљивости разгледати одељење, које је назвато „радионица за дечаке", а у коме су изложене справице за картонажу и дрворез, као и пзрађене ствари једне или друге врсте, те се човек управо чуди, шта све могу деца да израде, пошто сврше своје школске задатке. Рад је овај врло пријатна забава деци, особито у зимско доба, када се врло често не иде из стана, осем ако се баш мора. У једној прегради ове зграде сав је дувар застрт таблицама за наставу у читању и писању, са појединим писменима, па са разним слоговима, речима и најзад са пуним текстом. Пала ми је у очи једна справпца, где се на врху — пошто се на једном месту притисне — отвара један лук, те се указују поједина слова или слогови. За наставу у рачунању изложене су најразноврсније рачунаљке и таблице за бројање. Допала ми се Прохаскова таблица са тачкама за бројање до десет. А. од рачунаљака да поменем Хомолову патентовану са шупљим плеханим сочивима на жицама, које су управним дрвеним и покретним преградама подељене на три дела; затим рачунаљке са лептирима, коцкама и дугметима. Не могу а да овде не поменем модел једне, као што се тамо каже, „примерно уређене радничке школе' ( . Радионица је у том моделу скоро метар дугачка а у њој смештено, по пар у реду, до двадесет столова са две столице за сваким.