Просветни гласник

ГЛДЊЛ ГДАВНОГА ПГОСВЕТПОГ

САВЕТА

415

Ја сам марљпво проучио овај одељак у оба подпста Буквара, и нашао сам ово : Г. Чутурило је израдио овај одељак свога Буквара без довољног разумовања дечје душевне природе и без познавања свих опих многобројних ситница, с којима свакога тренутка има посла учитељ I. разр. осн. школе при ирелажењу овог дела букварскога, нарочито без довољно поступности п разумљивости, у опште врло мало боље но што му је био израђеи овај део у ранијем, одбивеном Буквару — и није никако чудо, кад му писац никада није радио у I разр. осн. школе у Србији, а можда у опште никада; г. ЈовиЂ, напротпв, пзрадио је овај одељак свога буквара с дубоким разумевањем дечје душевне природе н са темељним познавањем свих ситница нри раду с букваром, нарочпто с узоритом ностуиношћу и разумљивошћу, и уоиште тако, да може служити на част п њему и српском учитељству — а иије иикако чудо кад му је иисац воћ 18—14 година скоро беспрекидно радио у I разр. осн. школе, водећи при том рачуна о свом нскуству. У редовима што долазе изложићу доказе за ово моје тврђење. Ја се не могу овде унуштатн у потапко претре«сање свих појединостн, којих је у оба буквара много а којпма би се врло добро могло утврдити моје горњс мпшљење, које је резултат општег утиска од ова два Буквара, већ ћу се ограничити само на опе појединости, које су додирнуте другом тачком Осноиа, а то су: а) речи и б) речснице за неџбањс у читању. Ово двоје је и најважније. а) Речи за веџбапе у читању. У 2. тачци Основа за иисањс Буквара наређује се ово : „Речи за вежбање у читању треба да буду разумљиве п лаке за шчитавање". Ово има свог нарочитог значења. 1 Ј азумљивост се захтева: 1) с тога, да бн се деца од самога почетка навикавала на читање с разумевањем, т.ј^. на, везивање прочитаних речп за садржину, а то је главно у сваком читању. 2) с тога, да се не би расходовало млого времена на објашњавање значења речп, ни много умне моћп на схватање тога значења, већ да је оно познато и течно, те да се умни рад дечји концентрише на схватање и распознавање (аперциписање) видних слика слова и њпно шчитавање у речи. — Ј1акоКа, пак, за шчитавање захтева се од речн с тога, што је свим практичарима познато, да речп, с тешким слоговима нису деца с почетка никако у стању да прочитају и тек су то кадра доцније, после дуге веџбе на речима са лакшим словима. Еад такве, тешке, речи Дођу у почетку учења читања, оне учине те деца

изгубе поуздање а с њим и вољу за чптање, а мање даровита се толико снлету п забупе да изгубе способност за свако даље напредовање. А ово је заиста, веома вавжна околност. Г. Чутурило се није готово нимало освртао на ове тешке захтеве, а то веома умањава вредиост његову Буквару. Тако неразумљивихрсчи, или за сву децу од 6 и 7 годпиа, нли само за варошку илп само за сеоску, има у његовом Буквару доста. Баш нрва реч, уз нрво слово, „ос", долази већ у неразумљиве речи, које треба деци објашњавати, јер се у Србији или не говорп никако, нли ако сс говори онда је нровинцијализам; у народу се говори реч оса и осица. Даље нпр. уз треће слово долази неразумљива децн апстрактна реч ионосно, уз четврто тоиот н иотои (место иоследње речп говори се иоилава). Такве су рочи и : илата, иалата (интересно би било дознати како ће схватити (ши мали шубараши око Жагубице значење речи „нлата", а како они на Златибору значење речи „палата"), на онда: лав, тован, мач, шмрк, жижа, жрвањ, хрд, и т. д. Тешких речи за шчитавање такође је много у овом делу г. Чутурпловог Буквара, и пгго је веома чудновато, њих пајвеше у иочетку, када баш треба да су најлакше, а доцније пх је сразмерно мало. Тако одмах уз треће слово (п) долазе речи иосно и ионосио, са тешким слогем сно, а друга је чак и тросложна; уз четврто слово (т) долазп реч сто, а уз пето слово (а) долазе речи стао, настао са тешким слогом ста, н још за почетнике врло тешка једносложна реч за шчитавање иост. Даље су такве тешке речи за шчитавање: ласта, илата, слана, тоило, штаи, штала, снаша, што, звоно злато, и т. д., — и све то уз ирвих девет слова! Г. ЈовиЂ, напротив, има у овоме делу свог Буквара веома подесне, врло марљиво одабране речи, и тако ноступно удешене ио лакоћи, да сс човек мора дивити, и да мора признати да је ово резултат само дугогодишњег марљивог одбирања тих речи на самом раду с децом. Тако, неразумљивих речи у њега скоро п нема. Тешких речи за шчитавање, пак, у њега нема у почетку никако, доцније се поступно додају све теже, по нарочитом плану, док најзад дођу сасвим тешке тек ири самом крају овога дела букварског, а на носледњој страни су „Тешке речи" саме за читање. 0 овој узоритој, скоро беснрнмерној ноступности, морам ре<1>ерисатп Гл. Иросв. Савету мало опширније. Тако, у ночетку су само кратке речи од једног или два слога, и то са лаким слоговџма од само