Просветни гласник

о

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВВТИОГ САВЕТА

414

нпр сдике: клуие (из евега три црте), грабуља, столица, (оист из свега три црте), стода, таблице и т. д. Доцнпје долазе истс такве слике, у којима је и косих црта, а тек доцнијс придружују се к овима и слике са кружним п полукружнпм цртама (нпр.: точак, трешње, срп., канта, итд.). — На овај начип, прецртавајући ове слике, децаће неосетно, и на врло занимљпв начин, учпти све оне основне црте које јој требају за учење нисања, а сем тога прпвикаваће се још и седењу при писању и држању таблице п ппсаљке. А то баш и јесте циљ овом, прпправном, одељку у Буквару. — Осем тога, писац Буквара захтева да слике буду изведене белим цртама на црној основици, те да и то одговара дечјем цртању на њиним црним каменим таблпцама. И ово је врло добро — а и израда слика јевтинија. Словарица је такође израђена с много марљивости и на оригиналан начин. Она има 24 стране или управо 24 листа, јер десна страна листа остајепразна. На свакој страни су по двеслике, једна више, друга ниже, а испод њих је штампана реч, којом се именује слика ; са стране су крупна штамиана слова , најпростијег облика, која су потрсбна за склапање дотпчних речп, а та су слова перФорацпјом тако удешена да се могу, као поштанске марке, откинути свако за себе, па ређати по клупи у речи. Свака је страна одређсна за један час. — И слике и речи марљпво су пробране, те су насликапо ствари деци скроз нознате, а речп су врло лаке : (ппр. сри, сат, поп, пањ ; коњ, кос; нож, нос ; во, впле ; ђак, ђуле ; топ, тица, итд.) Најпре иду само једносложне речи, па онда двосложне, лакше на теже, п најзад се завршује тросложним речима. Еако је ово све постугшо удешено и паметно смишљено, од чега нема ни трага у приправном делу г. Чутуриловога Буквара ! Уонште узето, овај прилравни одељак у Буквару г. Мих. Ловића врло је добар. Но ма како да је марљпво и на оригпналан начин удешена ова словарица уоиште, ја се пе могу сложити са свим њеним појединостима, јер би пеке од њих отежавале њену употребу. Предлажем да се на словарици г. Јовићевој учине ове измене: а) Да се изоставе слова са стране која се могу откидати. Нема сумње, да би ово одвајање и њино склапање у речи ређајући их но клупи било за децу од веома велпког интереса, и да би помогло да бистрија деца врло добро схвате и облике штампаних слова и саставне гласове у речи — но, мени се ипак чини да би ово ииало и својих незгода

у школи, где се врши настава у маси. Тако бн деца миога слова раннје покидала и погубнла, даље би рад с овпм словима гутао много времена, лошија деца пе би могла стпћи бистрију, а Буквар би доцнпје изгледао страшно крзав п подеран. Словарица са оваквим словима за одвајање била би заиста, веома иодесна као приватно издање за домаКе, иојединачко иоучавање, али за школу је ипак боља општа, велика словарица, из које ће се речп склапати пред свом децом, на школској табли. б) Кад одпадну слова за одвајање, он/1а треба да се штампају слике и речи с обе стране листова те да буде Буквар мањи по обиму. в) Нрву страну словарице, на којој су слпке и речп „срп" и „сат", треба разделити на две стране јер је иет нових слова много за први час. Исто тако страну 6., на којој су четири нова слова, и стр. 7., на којој су три нова слова треба прерадити и, додав још две слике са две речи, ирошприти их у три стране (место сада две). г) Стране 13., 17., 20., 22., 23. и 24., на којима се изучени гласови и слова само нонављају, али у тежим слоговима, треба свести свега на две илн три. Тиме ће се такође смањити обим словарице, а тпме п обим Буквара. То предлажем да се на г. Јовићевој словарицн измепп, па онда да се задржи у Буквару. А тиме би она, несумњпво, постала савременија и употребљивпја. Из свега досадањега излази, да је ирииравни одељак у Буквару г. Мих. ЈовиЛа, уопште узето добар и да одговара ироиисима у Основама за иисање Буквара, а са малим изменама да Ке постати још бољи и уиотребљивији. Прелазим иа анализу другог одељка ових двају Букварова. 2. Изучавање малих слова иоједичце. Према Основама о иисању Буквара овај одељак треба да омогући: .1) познавање малих слова појединце и.то рупописних, курзивннх и штампаних упоредо, и 2) учење чптања и писања. Ово је главни доо сваког Буквара. Учење читања и писања тако је телшс душевни процес за децу оД 6 и 7 година, како га ми одрасли нисмо у стању ни замислити. С тога израда овога дела Буквара захтева много обазривости и много умешности, а нарочито много искуства, те да се оп тако удеси, да деца уче читати и писати са што мање муке, а то пгго науче да буде опет јак п трајан темељ за даље усавргаавање у писменостп .