Просветни гласник

1'лдал ГЛАВНОГА ПГООВЕТНОГ ОАВЕТА

418

гвоздена дрљача , пак, још је . децн у Краљевпни Србији непозната, те је и слика њена над словом д неразумљива, а слика над словом в (три алке) не само да не личи на в већ ни ја сам не знам којом је речи треба обележити, те да у њој буде гласа слова в. Осем ових и других је слика перазумљпвих. Да је ово лено начело неостварљиво, ја сам показао још 1892. год. у реФврату о одбнвеном Буквару од истог писца („Просветпи Гласник" од 1892., св. 10. и 11., стр. 698. и 699). Али, писац пије хтео усвојити мојемишљење, теје и овај иут, као и раније, због тежње да ово неизводљиво начело изведе до краја, запао у многе мане које би ностигнуће главног циља овога ирииравног одељка веома отежале па и осујетиле. Познавање гласова, нпр., које према Основама треба овај ириправни одељак да помаже баш је оваком обрадом веома отежано. Речи, којнма се означавају слике овога одељка г. Чутуриловог Буквара, а које се почињу дотичним словом испод слике, требало би да су што је могућно простије, те да деца у тим речима могу лако уочитн саставне гласове и слогове. Оне, по могућству, треба бар у почетку да су једносложне (као: во, сат, нојк, нос ), а доцнпјеиз два лака слога, у којима су два гласа, и то првп суглас а други самоглас (као : јаје, саса, буба, жаба), и тек доцннје да дођу теже речи и с тежим слоговима. У нриправном одељку г. Чутурнловог Буквара иије тако. По њему би ирва реч за растварање на гласове била „игле", дакле двосложна, а у којој је још први слог тежак за почетак, јер долазп најпре самоглас пасуглас; тре&а — „обруч", четврта — .„ексер", а већ седма — „теразије" дакле од четпри слога! Чудновато је, да су у целом приправном одељку овога Буквара само четири речи уз слнке једногласпе: чак девета — „срп", седамнаеста — „хрт", двадесета — „коњ" п двадесет шеста — „бич". — На овај начин шчитавање на словарици , које би према Основама за иисање Буквара требало такође веџбати уз овај принравни одељак, овнм је Букваром учпњено иотпуно немогуКним. Осем свега овога многе су слике, да би се само дотерале, да попгго пото лпче на слова, тако модиФиковане, да невештп малпшани од 6 и 7 година никако неће битп у стању, да се помоћу њих сете предмета које оне представљају, а помоћу предмета и речн које их означавају. Такваје баш ирва слика (две игле са заплетеним концима између њих) па и друга удица, којп је предмет непознат свој деци пз брдскпх нредела), и треИа (на особит на-

ј чин искривљеног јексера), и четврта (слика неке измишљене алке која п не ностоји), и шеста (отворени прозорн перспективно насликани); даље слике: гребена, њушке, цркве, бича, непознате слике под словом в, и т. д. Ето, то. су те мане оног дела г. Чутуриловог Буквара, које су све произишле само отуда што је писац хтео пошто по то да до краја изведе неизводљнво начело да слика својим обликом подсећа на облик слова. Даљи недостав.и овог приправног одељка у г. Чутуриловом Буквару јесу ови: У њему нема ничега, што би послужило за постунно унознавање основних црта, које се тражп Основама за иисање Буквара. Писац у овом „Коментару" препоручује да деца прецртавају оне слике што иду уз слова, те тиме да изучавају основне црте, тврдећи, да су те слике уз слова „тако просте, да детету при прецртавању не могу задавати никаквих тешкоћа". Но то није истина. Већ ирва слика, две игле са ушнцама, врховима и концима. и сувише је тешка за почетнике, који још не умеју као што треба ни писаљку да држе ; друга слика, удица и треКа — искривљени јексер, исто су тако тешке за почетнике; четврта, пак нека особита врста алке, и за одрасле је веома тешка, а тако је и са осталима. Аштадасе рекне за слпке: њушке, хрта, коња, руке, Лемана, бунара на ђерам, фењера, и т. д. ? Ја искрено признајем, да ове слпке не бнх био у стању ни сам прецртати, а они малишани у I. р. осн. школе, који тек узимају писаљку у руку, још много мање. Сем тога у ових слпка нема апсолутно никакве ноступности у упознавању н вежбању најпре хоризонталних н вертикалних, па косих, па кривих црта. Из свега овога довољно је јасно, да ирииравни одељак у Буквару Ст. Чутурила, овакав какав је, не одговара ни Основама за иисање Буквара а ни оеталим оиштим дидактачким захтевима. Г. Мих. Јовић је израдпо овај приправни одељак на особит начин, а пзрада се заснива на проиисима у Основама. У њега се приправни одељак састоји: а) пз 7 страна слика п б) из 24 стране словарице. Слике су врло просте, а нредстављају најобичније ствари. Склонљене су из самог скелета или самих гранпчних црта, а удешене су тако постунно, да ће их деца врло лако изводити и из њих поступно учити основне црте: одвесну, хоризонталну, косу, полукружну и кружну. Прва слика, лествице, састављена је из две одвесне и неколико хоризонталних прта. Цртајући ову слику деца ће учитн да нишу ове две основне праве црте. Даље долазе