Просветни гласник

412

Ствар је у овоме: До 1891. године употребљаван је у нашим осн. шкодама Вуквар, од г. Ст. Чутурида, адн сасвим друкчији од овога садањега. Тада је ноднео био Гл. Пр. Савету исти писац нов, (прерађени и у многоме и.змењени дотадашњп) Буквар у рукопису, који сам, поред реФерената г.г. др-а Б. БакиКа и Д. Јосића, и ја имао част прегдедати и оценитиТај нови Буквар одбачен је на -532. састанку, б. маја 1892. год. (Проеветни Гдасник 1892. годнне, свеска 10. и 11., страна 693—703). На тај начин требадо је дотадашпи Буквар прештампати, док се конкурсом не добије нов, бољи, — како сам нарочито ја захтевао у свом реФерату. Конкурс је доцннје заиста и расписан, ади 1892. год., пије прештампан дотадагињи Буквар, него је паштампап један опет од истог писца, но којп нпје нн онај дотадашњи а нн онај који је био на реФерисању и и у Савету одбачен, већ некп сасвим тре^и који није био иред Саветом нити је надлежно ирегледан, а који је много сдичнијп са одбаченим Букваром него са дотадашњим. Тим таквим, наддежно непрегдеданим Букваром, а који је пун мана и недостатака, сдужпде су се основне шкоде Краљевине Србије три пуне годпно, а тај такав, сдободно се може рећп „ ирошверцовани " Буквар, поднео је сада писац његов понопо ка оцену као досадагињи. А што је још горе, тај такав Буквар и сада се у Државној Штампарији прештампава за нову шкодску годпну, у нркос расписаном конкурсу и у нркос томе, што су нови Буквари на оцени, и што се н. нр. мени „сдужбеним" актом Гд. Пр. Савета од 26. јануара о. г. препоручује да похитам са реФератом те да и друга два нова реФерента могу поднети реФерате до конца марта ов. годнпе. Ето, то је та окодност која стоји у вези са „досадашњим" Букваром који јепоново поднет на стечај, и о којој сам окодности сматрао, као пређашњи реФеренат саветскп о истом Буквару, за дужпост, да Гд. Пр. Савет о томе известпм, те да оп —• ако нађе потребно —- потражи пута и начина, како ће се његовим решењима прпбавити поштовање! Предазим на оцену друга два Буквара у руконнсу. II Нови Буквари у рукопису. Мени се чпни да ће бити најподесније ако оба Буквара, онај од г. Чутурила и онај од г. Јовића будем оцењивао упоредо, и то оним редом, како су у Основама за иисање БгЈквара издожени захтевп за писање ове прве дечпје књиге. На тај пачин ће се бољс уочнти и разлике нзмеђу ова два Буквара, које су, заиста, знатне.

Тако ћу и радити. Али пре тога морам рећи само две, три речи. Ми, одрасли, често нмсмо кадри, да себп јасно представпмо духовно стање деце од 6 п 7 година, с тога врдо чесго судимо о децн и сувнше с убјективно, и сувпше судимо по себи самима, па и пе слутимо,. да деци молсе бити понешто тешко , кад се то нама чинп врдо дако, да може нешто деци бити неразумљиво, кад је нама врло јасно и разумљпво. Да би г.г. чланови Гл. Нр. Савета билн што објективнији у данашњем суђењу о Буквару, као првој књизи опнх малишана од 6 и 7 годпна, којој је циљ, да олакша веома тежак духовни посао око учења читања и ппсања, биће гготребно: прво, да овај реФерат узму мало друкче но што су навикли да примају реФерате о другим делима за одрасле, И друго, да при слушању овога рсФерата непрестано замишљају себе као учитеља пред 40—50 малишана разне духовитости, разног знања и из разних породнца, пли бар да се замисле пред својом рођеном децом од 6 и 7 година. Ја, пак, са своје стране, трудићу се, да ми излагање буде јасно. А сад одмах прелазим на први део Буквара, и то на: 1. Прииравни одељак. 0 прииравном одељку Буквара говори се у Основама одмах у ггрвој тачци. Ту се захтева да он по могућству помогне. а) упознавање гласова, б) уиознавање основних црта, даље да послужи в) за поступно посматрање малих штампаних слова у најиростпјем облику (која би се могла и шчитавати на сдоварпци), и г) за посматрање нросто нацртапих слика познатих стварп (које би могла деца и прецртавати). Овај приправни одељак тим је потребнији, што се према Основама изучавање слова појединце вршн са троструким словима: штампаним, курзивннм и писаним, с тога оба писца н пмају овај одељак у својпм Букварима. Г. Ст. Чутурило израдио је овај приправнп одељак овако: На четири стране распоредио је сва слова тако, да на свакој страпи долази по неколпко слика, које својим обликом треба да оиомињу на штамиано слово, које је испод слике. Ово је начедо по себи врдо добро, ади је на жалост неизводљиво. Тако овде слпка удице, за друго сдово, у, већ не дичи у него више на слово ј, а пета слика, алка (шта ди је), не личи на мало а, шеста сдика, ирозор, врло је незгодна да децу подсети на слово и, даље слике гребена и чирака не личе на г, и ч, слике руке и цркве не личе на р, и ц, а слике Кемана и фењера не дпче на ћ и ф, троугласта