Просветни гласник

53*

1'АДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

411

САСТАНАК 661-ви 22. маја 1890. године у Есограду. Г >1Ш1 су: тЈОтиредседнак, Жив. II. Сими},; редоани чланови: Дим. С. Јовановић, Јев1>ом А. Илић, Момчило Иванић и Дим. Довијанић; ванредни чланови : Милован Р. Марннковић, 15огол.уб Тирић, Јован Миодраговић, Љубомир Јовановић, Љубомир Миљкови!. ]Г д-р Ђор1 ,е С. Ђор^еви!.. Пословођ, Мнл. Маркови!.. I ГГрочнтан јси примљеи записпик 000. састанка. II Г. Момчило Иванић, редовни члаи Савета, ирочитао је из 13. и 14. броја „Учитељ. Весиика" од 10. о. м., белешку: „Зорли сељуте", укојој се износи, да је Момчило Ивапић, као члан Савета, успео да пред Саветом докаже : „да учитеље и не треба постављати за чланове Савета, и да је много боље што су и ова два учитеља дали оставке..." Савет је једногласно коистатовао: да је ова ствар у „Учитељ. Веснику", у колико сс тнче говора г. ИпашЉа, неверно представљена. III. Прочитани су реФерати г.г. Сретена М. Аџића, Димитрија Путниковића и д-ра 'Борђа (!. Ђорђеки1|<а о Буквару г. Ст, Чутурила и Букиару с Читанчицом од г. Мих. .Товића, учитеља, који су их, нрема расписаном стечају од стране Министарства иросвете, ионудили за шк. уџбенике. РеФерат ј \ Аџића гласи: Главном Просветном Савету. На 030. састанку, од 8. маја, прошле, 1895., годпне, Главни Просветни Савет одлучио је, да и ја, са осталим реФсрентима, прегледам Букваре који су 1. маја пр. год. поднети мннистарству просвете и црквених послова на раније објављени стечај. Актом Гл. Пр. Савета од 9. маја 1895. год. СБр. 79 и 80, достављена ми је та одлука с наиоменом, да прегледам три ноднета буквара: стари т. ј. досадашњи Буквар од г. С. Чутурила, учитеља, нов буквар у рукопису од истога писца, и буквар у рукопису од г. Мих. Јовпћа, учитеља, заједно са осталим нрилозима, као и то, да су ти буквари послати г. Д. Јосићу, проФССору, да их он први преглсда, па ћу их ја доцнијс добити на преглед. Ја сам ове букваре са ирилозпма добио тек јануара ове год., после пуних 8 месеци, — нрегледао сам пх, и о томе подносим овде свој извештај.

Пре свега молим Гл. Пр. Савет за извину што је овај извештај већи него што бп се можда жслело. Тако је овај пут морало бити с тога, пгго сам имао да нрсгледам не једно дело већ управо седам предмета (трп Буквара, два, одиосно три, упуства и два коментара) и о свему да реФсришем у овом једном акту. Осем тога ја лично нмам нарочптог узрока, што ћу све што будем тврдио моратп и доказима и разлозима да иоткреиљујем. А сада прелазим на сам реФерат.

Пошто у саветском акту од 9. маја пр. г, СБр. 79 н 80, стоји, да треба за ове Букваре да изјавпм: Ђ који је од њих бољенаиисан с погледом на правила о писању буквара и, ирема томе, који би се од њих могао уиотребити као уџбеник у наши.ч основним школама Прво сам нашао „Основе за иисање буквара " које је Савету ноднела нарочита комисија састављена од г.г. др а В. БакиКа, проФ. Вел. Школе, Ј. МиодраговиКа проФ. Учит. Школе и Мих. ЈовиКа, учитеља основне школе, и које је Основе Савет усвојпо па свом 590. састанку, држаном 13 априла 1894. год., а које су штампанс у „ПросветномГласнику" за 1894. год., св. 7. и 8. стр. 327. и 329. Те сам Основе добро проучио и узео их за мсрило ири оцењивању ова три поднета Буквара. Резултат тога оцењпвања излажем овде. I. Досадашви Еуквар од г. Ст. Чутурила. Овај Буквар (пето штампано пздање), и ако његов нисац за њ каже у „Коментару", да сматра „да он стоји иотпуно на висинн савремене стручне науке и књижевности" п да „потпуно одговара своме цнљу" — нисам могао узимати у „детаљније оцењивање с тога, нгго ни мало не одговара прописаним правилима за писање буквара. А п иначс ннје истинада „нотпуно одговара свомс циљу" овај досадашњи Буквар пишчев, већ јс баш нанротив, пун мана п нсдостатака, због којих јс и одбачен у Гл. Пр. Савету, а на основи три стручна реФерата, на 532. састанку. од 0. маја 1892. год., па расписан стечај за други бољн Буквар, који ће бити удешен нрема иарочптим правилима. — С тога сам слободан иредложити Тл. Пр. Савету да овај Буквар одбаци без дебате. Но, не могу да пропустим, а да на овом месту не известим Гл. Пр. Савет о једној другој околности, која стоји у вези са овим поднетим „досадагањим" Букваром од г. Ст. Чутурпла, а која околност не треба да остане непозната Гл. Пр. Савету, који решава какав се Буквар сме унети у основне школе Краљевпне Србпје.