Просветни гласник

1'АДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

417

И овај део Буквара обрадиди су г. Чутуридо и г. Јовић различно. Г. Чутурило није нимадо задовољио горње захтеве при избору реченица за чктање у овом делу свог Буквара. Брдо је чудиовато, како се овај иисац никако не може да отресе крњих реченица, и у опште неразумљивих реченица деци од 6 и 7 год., — и то посде тодиких прерада свог Буквара, и посде тодиких реФерата у којима му је то напомињато. Тако му јс нир. и ири реФерисању о његовом прошдом, одбивеном, Буквару замерио г. д-р БикаК за преко 80 оваквих речсница, г. ЈосиК за неких 45 таквих реченица, а и ја за много њих додавши и парочито објашњење зашто му за такве реченице замерам, — па и опет су му реченице за читање и у овом новом, ирерађеном, Буквару врдо мадо боље но у оном ранијем, одбивеном. Интересно је, што је нисац задржао чак н неке речи и реченице у овом садашњем Буквару, а које су му у реФератима о нрошдом, одбивеном, Буквару замерида сва три реФереита, иди бар два од њих (нпр.: сносно, тук на дук, трпен спасен, пдах гине од страха, не почнњи што ииси у стању, итд., итд.). Примера ради ево некодико неразумљивих реченица деци од 0 и 7 година из сада ноднетог г. Чутуридовог Буквара: „даснапосда" (већ уз 0 сдово), (таван оваи", „овап на таван" (уз 8. сдов.о), „конац дедо краси", ,по купуј мачку у џаку", „мдадост дудост", ,на ноге лагане", „нозно ад' скозно" (не знам ни ја значење ове посдовице), „као по кадупу", „тукнадук", „иознаш ово сдово", „краву на траву", .трпен сиасен", ,ново за готово", „иди жилом иди сидом", „у мдађега иоговора нема", „не илеЛи се у туђе расире", „Фењер служи као светиљка", „што рекнеш пе иореци", „ко одгађа не иогаЈја ", итд., итд. — Кад бисмо ми одрасди учиди читати, овакве би рсченице биде подесне за Буквар из ког бисмо учиди, јер је свака везана за стадан, познат садржај, а речн су нам у њима такође познате и течне. Ади како ће разумети онај мадишан од 6 иди 7 година, па још иир. онај у Крајини, иди они око Пирота и Брања, ннр. ове реченпце: „конац дедо краси", „мдадост дудост", иснеци иа реци", „шидо заогњидо", ; ,позно ад скозно", и т. д., и како да му се све ово објасни ? И, шта треба дете да замисди ири читању ових крњих и безначајних реченица, где се не зна ни ко, ни где ради, а често ни шта ради, а којихјеовај део г, Чутуридовог Буквара пренун, нир.: „хаје и не хаје", „познаш ово сдово", „иово за готово", „модимо се", „иогођено ндаћено", итд.? Л како опет да објасни учнтељ ове реченице без догнке : „на стодицу на нодицу", (ако значи иети ЛРОрВЕТНИ 1 'ДАОНИК 1896 г.

се, иитање је, ко се нење на иолицу; ако ди значи остављати, ко оставља што најпре на стодицу на на подицу ? !), или речеинце : „џелат нема срца" и „кукавица нема срца", итд.? Иди, како да се објасне малишанпма речи : хаје, пе хаје, пдах. војује, хрб, џидит, одгађати, светиљка, ближњи, жижа, поговор, расиикућа, бритка, кар, (у реченици „готов ко баба на кар", која је у остадом и с васпитног гдедишта неподесна), итд.? А оваквпх је речи доста у реченицама за читање, које све скуиа чине и овај део г. Чутуриловог Буквара неиодесним за намењени циљ. Овакве реченице не одговарају најзад ни Основима за иисање буквара. Г. Јовић напротив удесио је реченице за читањо тако, да је, са врдо мадим изузетком, потпуно задовољио захтеве о избору ових речени ;а. У њега су све реченице лаке, из дечјег круга мисди, те отуда деци потпуно разумљиве, и тако удешене, како ће одакшати и омидити читање, а честим сдиком како ће гонити дечје око на све брже читање. Скоро нигде нема деци неразумљиве речи н нигде тешке посдовице уз мада сдова, где деца још муче порођајне муке са ишчитавањем — носдовице у њега долазе тек уз ведика сдова. Ево, ннр., како један део његовог текста гдаси већ уз 7. сдово: јо-ва је-о, | во-ја се-о, | на-на ве-је, [ сеја се-је, | ; а уз слово ч: се-ја-чи се-ју,—ве-ја-чи ве-ју, | ие-ва-чи не-ва-ју | , итд., уз слово б опет: бу-бе де-те, | во-до-ви бу-чу, | го-ду-бо-ви гу-чу, | и тако даље. Осем тог писац је п овде обратио ведику пажњу на ноступност у читању реченица, те су све реченице на нрвих 12. страна (до сдова и) само од две речи, одатде ночињу са три речи, а тек од 18. стр. од четири, доцније и од више речи. Да би цеда ствар бида јаснија нек ми је допуштено да упоредим реченице за читање у г. Чутуридовом Буквару са реченицама у г. Јовићевом Буквару, и то да узмем текст код истих слова. Реченице за чптање уз сдово к иодесне су за упоређење ове врсте. У г. Чутуриловом Буквару су оне овакве: „кодо наоколо, како тако, позно ад скозно, као по кадупу, ко кува каву ; какав посао така плата, тук на дук, ко сдуша науку." У г. ЈовиКа су уз то исто слово оне овакве: „соко дети високо, чека сека дека, куку деде, ето челе, дети кодо наокодо, ката куса купуса, кука куку вуче, ко учи научи." Док су у г. Чутурида речеиице неодређене, нејасне, тако рећи деци туђе, дотле су у г. Јовнћа одређене, јасне, из дечјег живота. Ено, нир. док је онамо у реченици „кодо наоколо" мисао 04