Просветни гласник

418

неодређена, дотде је овамоуреченици „ лети кодо наокодо" мисао одређена; док су горе деди туђе речеиице ,иозно ад скозно" и „као по кадупу", дотде су овде деци течне „куку деде, ето чеде", док су код онога нејасне и неодређепе реченице .тук на дук" и „како тако", дотде су код овога јасне и одређене „ката куса купуса" и ;) кука куку вуче"; ади док је горе неодређено ,ко сдуша науку" даље је доде одређено ,ко учи научи". Исто су тако врдо нодесне за упоређивање реченице уз сдово Ф, јер су опет сродне у обојице. Тако у г. Чутурида надазимо реченицу „фитиљем се пали лагум" у којој деца не знају ни втта је лагум ни какав је онај фитиљ којим се пади дагум, нити га може учитељ деци показати — у г. Јовића, је напротив, реченица „ фитиљ гори у кандилу", где је деци све познато јер у свакој кући има кандила ; у г. Чутурила је реченица „Фењер служи као светиљка ", у којој је непозната децн реч светиљка , а израз служи у овом смислу (германизам) опет је деци стран ; — у г. Јовнћа је. напротив, реченица „Фењер светли на софри" у којој је опет све јасно ; у г. Чутуридовој реченицп „фине ствари су скупе" деца не знају шта су то фине ствари (а немају појма ни о скуиоћи) — у г. Јовнћевој, напротив „Фес је црвен" све је децн познато, итд. Ја мислим да ће за Гд. Прос. Савет бити у овоме упоређењу довољно доказа за моје раније тврђење, да су реченице за читањс уз мала слова у г. Чутуриловом Буквару врло неаодесне за децу од (> и 7 год., а довољно, опет, нримера за то, да су оне, наиротив, у г. Јовићевом Вуквару одабранс и за дсцу која уче читати врло иодесне. Још имам и ово да напоменем. У г. Чутуриловом Букиару свуда је нодједнако текста пнсаног, курзивног и штамнаног ; у г. ЈовнКевом, нанротив, рукоппсног и курзивног текста сразмсрно је мало а највише је штамнаног, и само је курзивног више код слова која се знатно разлнкују од штампаних и писаннх (нпр. код г и д). Ја налазим да је и ово у г. Јовића боље удешено но у г. Чутурила. Курзивна су слова узета у Буквару само ради предаза од штампаних сдова ка писаним, а у књигама се употребљују но изузетку, и, да пије курзив прописан Основима, ја бих био за то да се из Буквара сасвим избаци, на да му се доцније уступи место у читанкама. Што се тиче рукоиисног текста боље је да га је мадо, те да деца иросто не прецртавају нисане речи из Буквара, као што се сада ради у већини неподељених шкода, већ да их деца пишу самостално, пди да

их нреписуЈе са штамнаних речи, или са табде коЈе је речи учитељ написао пред децом те опа видеда и њин постанак. У реченицама за читање код г. Јопића треба учинити само ове исправке: на стр.21. код сдова д, треба речепицу „ос је жут" заменити реченицом „оса је жута"; на стр. 28. код слова и, треба реченпцу „ието нева..." замеппти реченицом ,иетао...а реченицу „из гроца цриа крвца врца" заменити другом; на стр. 32. реченицу „прах ветрове не тера" заменити реченицом ,прах ветар ...", а реченицу „хлеб песму не пева" изоставити сасвим. Овај други а најглавнији део букварски, намењен за „Изучавање малих слова иојединце", г. Чутурило нцје удесио ни ирема ироиисима Основа за иисање Буквара а ни ирема и оиштим дидактичким иравилима, наиротив г. Јовић је тај део удссио, са малим изузетком, у сваком погледу иримерно. 3. Изучавање великих слова. Г. Чутурило је изложио на 9 страна сва велика слова у груиама, по сличности нисаних слова, како се и прописује у Основима. Уопште расноред слова и речи може се рећи да су добри, ади реченице уз њих иису ни овде као што треба, јер су и ове, као и оне уз мада слова већим делом апстрактне, а неке и потпуно неразумљнве деци од 6и7 год., нпр.: „Ирође снвац Крушевац", „Много маја мадо јаја", „Јемац пдатац", ,IГитаће старост, где је бида младост", „Ђипила на њега и ала и врана", „Једна штета сто грехова", „Окрп кућу држи", итд., а реченица „Чалабрчак док не прнсне ручак" башје чудновата. — Треба избацити имена „Антун" и „Чава", јер првога нема у Срба, а друго је у Србији веома ретко ако не и нотнуно непозпато. Г. Јовић је издожио ведика сдова на 11 стр. али их је груписао на други начин но г. Чутурило. Он излаже свако велико слово засебио. 1Гошто су тако најпре издожена сва велика слова чије су главне црте изучене већ учећи мала слова (Л, Љ, А, М, Н), додазе редом једно за другим остала вед. слова у којима има нових црта и то опет сдична једно за другим, те је на тај начин изведено груписиње по сличности. Ово је врло иодесно за прелажење тих слова с децом у школи, ]ер је по иекад много за једанчас да се сва сдова једне групе депо покажу и извеџбају (као нпр. у г. Чутуридовом Буквару група Д, 3, X, Ж, или Ч, У, Ј, К. итд.). Текст му је свуда разумљив по садржини а дак по конструкцији, нпр.: ,Дазар и У1еиосава уче", Љубомир иЉубица иевају", 'Бурђевак