Просветни гласник

420

радњв главног

пгооветног савета

мучно да и један једини од њих одговара горе изложеним захтевима од читаиачког дела у Буквару. Тако први чланак „ Мудре речи" (за две стране велики) сувопаран је за децу, те их неће нимало привлачнти читаљу, а у.њему је и досга неразумљивих изрека деци од 6 и 7 година (ннр.: „Ако рекох не носекох", „Дрн образ ничим не онра", нтд.), а има и немудрих в речи" (ннр.: в Фина роба више кошта" или „Њива без рада, воћка без рода" итд.. а ,реч" „Хранитељ је како и родитељ" чини ми се да је неправилна српски. Четврти чланак „Џрво иисмо ", који, без сумње, има зациљдаиодстакне и упути децу на писање иисама, са оним својим дугачкпм реченицама на још и стиховима, врло је неиодесан узор за оне који још једва нишу иросте реченице. Чланци : „ Шта ко ради", „ Шта ко научи", „ Чим се шта ради-", „како је шта", „Порсђења", „Због чега шта бива", „ЈПта је што" н „Колико је чега ", већином су удешени за негу мишљења и давање знања, п ире би им било места у каквој књижици, као што је негда једна ностојала, која би се звала „Прва знања ", но у читаначком делу Буквара, којим треба да се деци омили читање, и да јој се да иријатна материјала. за веџбање у читању — а не мишљењу. Нигде овде нема ниједне занимљиве приче, песме, басне, којпма би се деца мамила на читање и којима би се оио омилело деци, као што се и Основама захтева. — Уз побројане чланке има свега 9 слика , али 5 њих не одговарају садржини (нпр. више чланка „Шта ко ради" слика је како ковач кује, а у чланку се набраја око 20 радња итд.). Из свега овога излази јасно, да читаначки одељак у г. Чутуриловом Буквару не одговара ни ()сновама за иисање Буквара, а ни осталим дидактичким иравилима. Г. Јовић је био много срећнији и умешнији при уређивању овог дела букварског. У њега је на 90 чланчића разне величине, ночев од малих од иеколико врста па до великих од три стране (али у којима сс и нричање нонавља као и догађај што се понавља.) Уз те чланке пде на 40 слнка, које нред текстом, које у њему. Његови су чланци сви нодесни за дечји узраст за којн се удешава Буквар, с некнм само изузетком. То су нричице, несмице, гатке, загонетке и друге занимљине лако схнатљипе и већином веселе ствари, скоро све нз дечјег и домаћег живота, какав материјал улази н у дечјс листове, и какав се и Основама захтева. Многи су чланчићи узети из досадашње Читанке за I р. ос. шк., саобразно са пронисом 5. тач. Оенова, где се вели да при обради читапачког дела Буквара „треба узетн у обзир и

садржину оне читанке, која се сад уиотребљава у I разреду". Овај овакав чланачки материјал заиста неће у деце убијати вољу за читањем, већ ће је још будити, јер ћс чнтање деци иостати забава. Добра је страна г. Јовићевог читаначког дела још и у томе, што јс он у њ унео — и ако опширније но што би требало — најглавније, што сс из хригиКанске науке учи у I раз., а сем тога и Молитву Ј^осиодњу, словенски и српски уноредо. На крају су још и цифре до 20, докле се учи у I р. осн. јик ., и то и писане и штампане, као што се и Основама захтева. Но, и ако је читаначки део у I'. Јовићевом Нуквару уопште узето врло добар, мени се, пак, неке појединостн не допадају, и кад бн се оне исправиле, нема сумње, цео бп овај одељак ностао још бољи. Тако, на првом месту, ја сам против тога да се уносе у читанке осн. школа бајке и басне невероватне садржине. Има басана вероватне садржине, а и међу бајкама може се иробрати таквих које су приближније истипи и које имају ииак неке природности у својој садржини; но има и једнпх и других које су очито певероватне, управо глупе. Ја сам одлучно иротив ових последњих а за оне сам прве. Даљем доказивању овога мога гледишта није овде место. Ако би Гл. Пр. Савет начолно хтео усвојити ово моје гледиште, онда би из читаначког дела г. Јовићевог Буквара требало избацити овечланке: „ Златна рцба" (стр. 13), „ Реиа" (стр. 14), „Лудо јагње" (стр. 18), „ Бог чува " (стр. 29), „ ЈариЛи и вук" (стр. 71 и 72) и „ Вук и ован" (стр. 57). Изоставив ове чланке, читаначки би одељак постао мањи, а то је овде баш потребно, јер је, како је ноднет, сувпше велнкп (биће га ваљада преко 80 штампаних страна). Но, усвојио Гл. Пр. Савет моје горњс мишљење или нс, треба, ако се прими г. Јовићев Буквар, на сваки начин избацити из њсговог читаначког дела ова 4 чланка: 1) „ Качару " (стр. 26), јер не ваљају стпхови, пошто су само ради слика и да сс поброји шта качар ради а пначе су бесмислица, осем тога речи „требам" и „вучицу" (м:. вучијцу) нису правилне; 2) Мсђедова шаиа (стр. 32), што је једна велика будалаштина, без икаквог циљи и ноуке; 3) Јуске (стр. 45), јер се у овој дугачкој бајци (за 2 и но штампане стране) излаже једна велика бесмислица, а осем тога даје сс њом прпмер да могу деца бити и непажљива и да могу и не вршити заповести старнјих, па за то ипак да добију „од шећера ђака" и да преживе баснослован и за децу врло примамљив догађај; 4) Размена