Просветни гласник

421

(стр. 51 и 52), што је развутена (до 3 штампане стране) бесмисдица без поуке. Даље треба у тексту учинити о«е ман,е измене: У чланчићу „Лењи и вредни" (стр. 14.) место „рече вредни" да буде „говори нредни"; у чл. „Ала су то грдне муке" (стр. 17.) место стиха ..Их. да ли је кака кука" да буде „Их, да им је..."; у чд. „Материце" (стр. 22.) место „А ја чувам узицу" да будо „И ја..."; у чл. ,Влаго њима" (стр. 28.) место „Керкицк" — ,Керчици "; у чл. „Божић" (стр. 24.) да се реченица „алн пх нико не пусти у кућу" замени са „али пе нађоше где би могли нреиоћити", а реченица „Ето како су онда рђави људи били", да се сасвим изостави; у чл. „Чигра и деца" (стр. 44.) н ако је ова лепа песмица од нашег уваженог Змаја, опет би реченицу „Јер ми бича не требамо" требало изменити, јер је погрешна, те не би требало да буде у Буквару; (Можда би се ова 4 стиха: „ А ми деца Боље зпамо, Јер ми бича Не требамо" могла заменити нир. овако: Али дете Боље зна, Јер му бпча Не треба; у чл. „Славуј" (стр. 46.) после стиха ,Отуд идутри ловца" да се изостави 8 стихова, где славуј молн ловце, иа место свега да се стави стих „Ухватише славуја". Даље би требало у чл. „Савети" (стр. 36.) изоставити први и трећи савет, а тако исто и у чл. „Загонетке" (стр. 58.) требало би десету загонетку „Пуна ћаса пркоса (п-пр-к-)" — паприка, изоставити или на место ње ставити коју другу подеснију. — Осем тога у чл. „Молитва Господња" (стр. 59.) треба, по мом нахођењу, поправити превод — и ако је он, од нначе прилично компетентпа преводиоца — како ће бити деци разумљивији , и како им нећс бити двосмислен, те место „Нок се свети име твоје", ставити „Нек се светкује ..." или „Нек се слави име твоје", а место „14 онрости нам дугове нашо као што и мп праштамо дужницима својим " ставити „ И опрости нам иогрешке (или грехове) иаше, као што и мп праштамо онима који су нама згрешили." —И, најзад, слику више чланка „Јагње моје" (стр. 50.) троба или изоставити, јер не одговара садржини, или је заменити нодеснијом. — Осем тога, ја налазим, да предложени ироред, између слова и између слогова, до половине читаначког дсла, нема никаква смисла, и да га треба изоставити сасвим. На осиови свега овога види се, да у г. Чутуриловом Буквару и нема читаначког одељка а требало би да га има, у колико је иак унето материјала за читање, он је иосве неиодесан за намењени циљ и не одговара Основама за иисање Вуквара; у г. ЈовиКевом Вуквару, наиротив, има материјала за

читање и сувише, а, сем неких чланака, сав је иодесан за намсњени циљ и одговара Основама.

Резултат целс ове досадашње дугачке аиализе овај је: а) Буквар од г. Ст. Чутурила не одговара нп прописима Основа за иисање Буквара ни оиштим дидактичким захтевима. Тако: 1., ирииравни одељак му не ваља, јер у њему нема нарочитих иростих слика које бп деца прецртавала и при том упознавала основне црте за писање, а познавање гласова је отежано рђавим избором баш првих речи за слике, место да се оно олакша овим приправним делом. као што се Основама захтева; 2, одељак са малим словима такође не ваља, што има доста неразумљивих речи уз сва слова, што има миого тешких речи за шчитавање и то баш у почетку кад треба да су најлакша, што је много реченица неразумљивих, крњих, Фигура, безначајних, што постуиности или нема никако или је, где је има, недовољна; 3., одељак с великим словима, и ако је бољи од два ранија, ипак текст за читање иати од истих мана од којих пати и текст уз мала слова; 4., читаначког одељка и нема, а оно мало материјала за читање нз досадашњег Буквара сувопарно је, није према захтевима Основа и убиће у деце сваку вољу за читање. б) Буквар од г. Мих. Јовића, напротив, са малим изузетком, одговара и прописима изложеним у Основамл за иисање Буквара и општим дидактичким захтевима. Тако: 1) ирииравни одељак му је врло добар, а с малпм изменама биће још бољи, јер је у њему таквих слика, које су врло просте за прецртавање, а удешене су тако да 110 деца из њих учити поступно најпре лакше на теже црте, познавање'гласова, пак, па и шчитавање, његовом словарицом ће се уиростити и врло олакшати (предложене ноправке више су Формалне нрироде п њима ће се словарица само уеавршити); 2) одељак са малим словима такође му је врло мцрљиво обрађен, у њему нема неразумљивих речи, нема у ночетку тешких речи за шчитавање, већ оне долазе постеиено, и уопште је овај одељак удешен до невероватности поступно, нема реченица неразумљивих, крњих, Фигура, већ су све просте и разумљиве, из дечјег, школског п домаћег живота; 3) одељак с Пеликим словима удешен је врло добро, распоред је слова практичан и постунан, а реченице су све разумљиве ио садржини а лаке но конструкцији; 4) читаначки одељак му је у главноме врло добар и према захтевпма Основа, садржина је разумљива, занимљива, весела, разноврсна, те ће се њоме бу-