Просветни гласник

РЛДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

42 2

дити у деде воља зн читањо — н само неколико чданака, које сам именовао, треба избадити те тиме још боље пробрати садржину и количину матери,јада свести на праву меру. У г. Чутуриловом Буквару скоро и нема иостуиности; у г. Јовићевом је она, напротив похвална у сваком погледу. Г. Чутурилов је-Буквар мало неумежно и немарљиво прерађени стари, досадашњи и раније одбачени Буквар због својих мана п недостатака; г. Јовићев је, напротив, пун оригиналних и корисних новина, које је вредно опробати и на примени. Г. Чутурилов је Буквар скроз' погрешан и с тодико мана и недостатака да га никако не би било могућно поиравити; за г. Јовићев је Буквар потребно врдо мадо и више Формадних понравака, које се могу без икакве прераде извршити. Сдободан сам замолити Гд. Пр. Савет да поднети г. Чутурилов Буквар у рукопису одбаци а г. ЈовиЂев даизволи примити стим, да сеу њему изврше поправке које еам предложио. На чистоту језика нисам обраћао ведику пажњу, јер је за то одређено нарочито дице, стручно за тај иосао. III Оојашњење и упутство. „Објашњење пдана и иоступка, кога се придржавао — писац — при изради свога буквара", захтева се 7-ом тачком Основа. Г. Чутурило је поднео једно писмепо од 10 ппсаних страна, које је назвао „Коментар". Но овај коментар врло дако објашњава „пдан и иоступак кога се г. Чутуридо „придржавао при взради свога Буквара", ади је зато у њему много више нечега другог, што чини, да је овоме писменом пре место у каквом паданачком дистићу који мадо води рачуна о тону нисања, и истинитости садржине, но у архпви српског Гд. Пр. Савета. Кад човек пажљиво прочита у овом писменом ону надуту самохвадисавост, оно неистинито тврђење о свом досадашњем Буквару, оно жучно подемисање са уредништвом „Учитеља" због примедаба иа тај Буквар, ону одвратну грдњу против ранијих ппсаца буквара оно дрско нападање на Основе за иисање Буквара, оно нсуљудно омадоважавање оних, који ће се јавити на расписани стеч у за читанке — кад све то човек прочита, мора се зачудити таквом зваиичном акту, а и нехотице му се намеће мисао да је све ово написано више ради утицања на објективност рсФерената но ради „објашњења пдана п поступка" кога се писац „иридржавао при изради свога Буквара". Нарочито стрче у овоме коментару две ствари. Прва је у томе, што писац — истнна у завијеном облику — тврди, да се досадањим а сада

ноново поднетим, његовнм Букваром (пето издање) и сада, а све од 1878. и 1889. године, сдужо српске шкоде у Угарској и Црној Горп. (Ја сам бар тако разумео дотична места у коментару). Међутим, у српскпм шкодама у Аустро -Угарској не унотребљава се сада, а, кодико ми је познато, није се ппкад нп употребљавао званично Буквар од г. Ст. Чутурида, већ Буквар од др-а Натошевића а у ареради г. Николе ВукиЛевиЛа ; бпће, да је тако нешто и у Црној Гори. Друго је што у овом „Коментару" онет тако исто пада у очи, оно неуљудно омадоважавање оних, који ће се јавити *на расписани стечај за читанке, где писац вели, да оставља иисапе. читанака, „да и други своју неодољиву амбициозност задовоље". Г. Јовић је написао кратко ади јасно објашњење. Уиутство за учитеље г. Чутуридо није поднео но се нозива на своје раније штампаио упусгво уз Вуквар пре стечаја, обећавајући да ће га тек прерадити, и то ако му буде примљен поднети Буквар у руконису; г. Јовић је поднео ово упутство, пода штампано, а пода у рукопису. Г. Чутурилово упутство, на које се он позива, псто је онако какав му је и Буквар: нуно је развучног теорисања, у ком се чак излаже и хијерогдивско писање, а мадо је у њему ирактичких упутстава за учитеље. Г. Јовићево Упутство је скроз практпчно, па п са неколико угдедних нредавања, којима со рад с његовим Букваром боље објашњава но што би се то учинидо са више штампаних табака годог теорисања. — Ако се усвоји Буквар од г. Јовића, а с мојим преддогом да се из словарица изоставе слова за откпдање, онда ће се некодико правила у Упутству, која говоре о откидању слова и њином ређању по кдупн у речи, моратп преиначити, те их удесити за рад с општом, сдоварпцом на стоцу за шчитавање пред свим ђацима. С овим завршујем ово дугачко ре#ерисањс о ноднетим Букварима..

Захваљујући Гд. Нр. Савету на поверењу изјављујем готовост да му се и други пут ставим на расподожење у сдичном сдучају — ади са једном мадом оградом. Ствар је у овоме. Гд. Пр. Савет је дао ове букваре на ре#ерисање још 8. маја ирошле, 1805. године. Нема сумње да се тада мислидо на то, да реФерати буду готови до јесени исте године, и да основне школе у Србији добију у новој 1896.-7. шк. години и нов Бу-