Просветни гласник

РАДН.Л ГДАВНОГА ПРОСИЕТНОГ СЛВЕТЛ

лости п после дугог искуства и размишљања. И за ' разумевање иословпца потребио је иеког искуства и зрелог размпшљања, потребно је оно што деца I раз. немају, што иемају ни деца много старија. Зато опа посдовице појмитн не могу и зато их не треба ; уносити у ону књигу дечју, где садржину треба објаснити, где треба и разумети оно што се чита. Нека мн је овде дозвољсно да наведем примере из свог искуства у раду с Букваром и његовим пословицама. Из ових иримера најбоље ће се впдети јесу ди иословице за Буквар и I раз. иди не. Једног дана прочпташе ми ђаци посдовицу: „С туђа ата на сред блата". — Шта се ту каже ? иитам ја децу. Сви ћуте и тек посде 2, В моја пнтања дигоше некодпко ђака руку, ади п они дизаху руку некако с кодебањем, не онако оддучно као кад друго што заиптам. Једап од њнх рече: то је кад коњ иде ио блату; други всди: то је кад коњ иде иосред блата иа све иршти; трећп рече: ту се каже да нско јаше туђега коња ио блату. Такво дечје разумевање п објашњавањс врло је карактеристично. Деца имају само стварне представе, оиа знају шта је „ат", „бдато", шта је „туђе", шта је „на сред", па према томе н објашњавају ону реченпцу. Преносно значење њено за њих је сувише рано, за њих је то непојамно. И шта сам ја морао чинити после тога ? — Е, ннје то, него се ту хоће да каже ово и ово, стао сам ја деци објашњавати. И то објашњавање однедо ми је подоста времена, а оиет сам на крају, по оном изразу.иа дицу дечјем, јасно видео да пословицу појмили нису довољно. Тако ми је бидо чсшће и с миогим другим посдовицама у Буквару. На није ди то јасан доказ да деца иословице не могу појмити и да оне нпсу за децу? Мсд, док се ие дизне, није сладак; а пословице су за децу мед кога она пе могу дизнути; онс су тврд орах, за који су њихови зубпћи сувише сдаби. Но и кад бп се пословице деци моглс објаснити тако да их она схвате, опет им у Буквару није место зато, што се око објашњавања њиховс садржинс мора утрошити више врсмена него на само читање. : И за то наводим један пример из практике. Ја сам већ имао иречпшћено мишљење о врсдности посдовица у Буквару, јср сам до сад у раду с I раз. око њих само губио време и мучио себе п децу, па је опет од тога мадо користи бидо. Али, кад сам одређен да рсФеришем о овом Буквару, учинио сам опет једну пробу. Бидо је то крајем Фебруара, кад су деца већ читала читанку, кад су дакде чптала тачиије, што јс опет велика помоћ да се разуме оно што се прочита. У то време једнога -|

дана узео сам да с децом I раз. читамо посдовице из Буквара. Ч итади смо и објашњавади садржину. За 20 минута јсдва смо ирешли иет реди, иет иословица. Нећу да помпњем да лн су те посдовнце потпуно деца појмида, рецпмо да јесу; ади тих иет реди ми бисмо прочитали за мање од пет минута, а више од 15 минута отишло је на објашњавање. Међутим Буквару нпје циљ да децп даје какво ФилосоФирање, него да иаучи децу читању. А како ће се деца вежбати у читању, кад се посде сваког реда мора стати и дуго објашњавати ? — Ако се, пак, нс објашњавају посдовице ове (а то мпоги учитељи и чпнс, јер су се уверили да око тога задуд времс троше и нремашују гдавпи циљ — читање), оида је питање: шта ћс нам тај бисер и драго камења народних умотворииа онде, где и обично зрнце жита од њих више вреди ? Хаљина извезена златом и искићепа драгим камењем, ако је сувише широка или тесна, ружнија је од оне која је према теду скројена, па макар и од најнростијег сукна била. А кад деца I раз. чптају пословице, то је као кад би ђаче од 8 година обукдо војводско одело свога — деде или прадеде. Нрема свсму овоме, мислим, јасно је: да пословицама никако није место у Буквару; а писац овог Буквара пе само да их није избегавао, него их је уметао где год је могао, па је често нске п крњио само да их више стане у Буквар. А поред наведених разлога, овако што противно је и стечају. У стечају за Буквар тражи се да је садржина лака п разумљива; а у стечају за читанке у тачци 8. каже се: „Носдовице, нравида, мудре изреке треба ставити на крају чдапака „који их објашњују, а не треба штампати нпр. саме посдовице з« себе а . II за најстарије разреде, дакде, пе треба пословпцс да су саме за себе, а за I раз. о том не би требало ни помшпљати. II у гимназији би с објашњавањем пословица најтеже ишдо. Ја молим Савет да ми ис замери што сам се тако дуго задржао на овој једној ствари. Већ толико годипа досадашњи Буквар с посдовицама и перазумљивим реченицама иди мучи и децу и учитеље или натерује да се само чита, а садржина да се не објашњава и опет мало њих ту маиу Буквара увидеше. Нисац пак не само да то пнје увидео, иего исто и сад уноси у нови Буквар и још у свом коментару вели : „Што се тиче избора речн и реченица ја смедо могу рећи, да у том ниједан мени иознати Буквар није таквог уснеха постигао" (као Овај његов). Сем тога, морао сам о овом говорити више п зато, што, кад је пређе о Буквару г. Чутурила решавано у Савету н кад сам, као ондашњи члан Са-