Просветни гласник

428

Кад се, пак, не пази на то, што рекох, онда се деца у почетку не само муче у читању, не само да се не вежбају да очпма редом сдова прегледају, него се читању поставља тако рђав основ, да после и у трећем и четвртом разреду ђаци чине погрешке, које су последице оног рђавог основа. .\1е1)у члановима Савета има више њих који су били ревизори основних школа, и они су могли заназити како се и у старијим разредима доста греши у читању, како се поједина слова премећу или прескачу; они су могли заназити како се данас у осн. школама може наћи оно старо врло штетно срицање. Томе је врло много допринео досадашњи Буквар, који је имао ову исту ману, о којој говорим, а коју и нови Буквар собом носи. Јер по таком Буквару деца, не могући очима да прегледају и прочитају дуже и теже речи, она их сричу: н. пр. реч стан читају с-т-а-н, па онда изговоре стан. При том деци често није довољно, да тако нросрпчу слова само једанпут, него се враћају по два три нут и опет често место стан, рекну сан, место поносно — иосно, место слава — лава или сава итд. Бољи ђаци опет науче ове тешке речи напамет и, кад читају, пзговарају их пре него што очима сва слова прегледају. А у почетном читању ништаније горе, него кад се деца уче, да изговоре реч пре, него што је око свако слово рвдом видело. И у стечају, у тачци 2., изрично се каже, да речи за вежбање у читање треба да су лаке за шчитавање. А колико су, нак, лаке речн за шчитавање у овом Буквару, рекао сам већ. То може Савет видети и сам, ако прелиста само прве лиетове овога Буквара. Но, сем овога, још једну осетну ману из старог Буквара писац је пренео и у овај нови Буквар. И ако се у поменутој тачци стечаја каже, да речи греба да су разумљиве, реченице треба да буду јасне и одабране, опет у овом Буквару, као и у старом, има много речи које ће деца тешко разумети, има реченица неаотаунџШ те ао томс нејасних, а има II реченица целих које деца не могу појмити. Н. пр.: ступ, смиље и ковиље, тован ован, аозно ал скозно, не почињи што ниси у стању, не ваља. вређати туђе аоштење, распикућа раскући кућу, у лажи су кратке ноге, криво седи а право беседи, тук на лук, младост лудост, трпен спасен, аван иа таван, краву на траву, рапо у зору, тигањ на огањ, шило за огњило, речено учињено, на столицу па на полицу, итд. Остављајући да на другом месту кажем како су пословице тешке и деци старијих разреда, камо ли I раз., ја овде скрећем пажњу Савета на оне иенотпуне, на оне крње реченпце. Јесу ли јасне реченице, које се стечајем траже, кад се про-

чита н.нр. само: рано у зору, краву на траву, аван на таван? II шта ће знати учитељ да деци каже, кад се прочита тако што, јер то деца сама већ неће знати. II како ће да с.е објасни оно „на столицу па на полицу": да ли како се неко пење на столицу па на полицу (а ко се на полицу иење ?), дали како се стане на столицу па метне на полицу, да ли како мачка, или кокош скочи на столицу, па на полицу? Како су поменуте реченице нејасне, најбоље ће се видети, ако их упоредимо н. пр. с овима: сестра везе, ноћу палимо свећу, ја волим моју (место своју) мајку, нико ие воли рђава ђака. И таквих реченица има у овом Буквару, али, на жалост, мање него оних крњих и нејасних. Трећи одељак. У овом делу Буквара упознају се велика слова. Слова су узета редом по сличности, но групама. Иснод њих је неколико реди, у којима су реченице и речи за читање и писање. Добро је што су слова узета редом по сличности, али је у неким лекцијама толико слова колико се не може добро изучити једног часа. Ирва лекција н. пр. има 5 слова, а то је много. Замерио бих и облику неких слова. Н. ир. велико Н, написано је као и мало; велико Ф сувише је тешко за децу онако како је у Буквару написано; велико У боље је да се нише између 4, а не између 8 линије; велико Ј наинсано је тако да више личи на У. Слог који је испод великих слова добар је само у том што су особене именице узете, а реченице су махом тешке и нејасие. Има и овде оиет крњих реченица, а има и пословица које се децп тешко могу ббјаснити. Четврти одељак. После великих слова у овом Буквару долазе „Мудре изреке", које се иочињу великпм словима по азбучпом реду. Затим долази неколико чланчића за веџбање у читању слога писаног, курзивног н штамнаног. У целом овом делу Буквара има врло мало грађе нодеспе за Буквар, а много више је онога што нпје за њега, нити за децу I раз. Ја се прво морам задржати на иословицама, којима овај Буквар изобилује и у првим одељцима а у овом још више. Народне нословице су одиста бисер народних умотворина, и њима се увек част и хвала одају. Али част и хвала њима-тамо где им је место. — У Буквару њима никако не може бнти • места. У пословицама је ФилосоФија народна. А она је ннкла не нз детињства него из доба потпуне зре-