Просветни гласник

55*

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

427

Даље се стечајем тражи да у првом деду Буквара има и слика лаких за предртавање. Тога у овом деду Буквара. нема. Писац у коментару свом ведп, да су оне слике уз мала штампана слова тако просте „да детету при ирецртавању не могу задавати пикаквих тешкоћа, као што су н. пр. слике: игле, удице.... цркве,... дрљаче,... ћемане, ђерам и Фењер". То, иак, не стоји. Кад би деца I разреда могла одиста тако лако прецртавати оне слике, онда би она умела бол»е цртати од многих учитеља. Јер и многн учитељи неће умети прецртати већину ових слика. Други одељак. У овом делу Буквара је познавање слова писаних, штампаних и курзивних. За свако слово писац је узео по једну слику чије име подсећа на гдас тога слова. Испод слпке су све три врсте слова, даље је написана реч, која казује име онога што је слпком представљепо; аиспод тога је по пеколико реди слога за читање и то слога писаног, курзивног и штампаног. Слике су у опште добре и подесне за подсећање на дотично слово и глас. Замерио бих само што је узета слика хата за слово а, јер се каже хат, а не ат и то је још реч туђа а не српска, па је није требало аи узимати. Није баш подесна ни слика ексера за слово е, јер деца обично говоре јексер, а пе ексер. Алп се то може и правдатн тнме што и нема подесних имена која се ночињу словима а и е. Еод слова у стоји слика уста, а испод ње пише уво, што је, мислим, случајна погрешка. Добро је што су нормалне речи наппсане у лннијама, те деца могу одмах видети како се које слово пише и које је дуже, које краће. Али је боље било да су свуда узете 4 линије, а не негде две, негде три, негде четири. Облик неких слова није у овом Буквару нодесан. Н. пр. I) и И боље је и за децу је лакше кад се почињу слично слову в, а не косом танком и усправном дебелом цртом. Слово е, како је у овом Буквару, одвећ је тешко за децу. Тако га не иишемо ии ми, јер само краснописци нишу ону косу црту са једним преломом, а иначе у обичном нисању, коса црта нише се права, без прелома. Но све ове замерке унраво су ништавне према другој једној, која се мора учинити овом делу Буквара. Ја сам већ казао како се у старом Буквару истога нисца нимало није гдедало на иостуиност у читању, него одмах прве лекције имају речи врло тешке за пгчитавање, речи које пмају велике.и тешке слогове, које деца I раз. тешко шчитавају и доцније, кад сва слова изуче, а камо ли у почетку кад

су упознала тек неколико слова. То је била велика мана досадашњег Буквара, а то исто писац је унео и у овај новп Буквар. Изоставио је ирвим лекцијама само речи снои ио снои, а онет је оставио ове: иотои, тоиот, иосно, стан, плот, штап и др. И у даљим лекцијама не долазе поступно лакше па теже речи, него су једне и друге измешане без икаква реда и поступности. Лаке речи као: зова, кока, зора и тешке као: скуп, скок, крст, прст, стан измешане су готово у свима лекцијама. У коментару свом писац вели: „Ја смело могу рећи, да сам оваком обрадом првог дела Буквара метод мешовитог читања и писања усавршио до таквог степена, како то до сада ником није пошло за руком". Кад сам то прочитао и кад сам видео како је састављен овај Буквар, морао сам доћи до закључка, да писац не разуме шта је поступност у читању, п да не зна како деца уче читати. Он је, види се, само гледао на то да се слова иостуино нижу, да се од азучених слова слажу речн, а какве ће те речи бити за читање, хоће ли опе бити лаке или тешке, хоће ли ту бити какве поступности, — о том он није мислио. А то ми је баш чудновато. Ако писац никад није радио у I раз., те да тамо запази како се мора гледати, да долазе прво лаке, па ноступно теже и теже речи, он је, без сумње, разгледао наше прођашње Букваре и неке стране, па је у њима свуда могао видети како прво долазе најлакше речи, иа тек доцније онакве, какве он на прва места меће. Кад, пак, то није запазио,он није ни могао гледати на ираву поступност у чптању. Да би Савету било јасније колика је погрешка учињена, кад се на речено није гледало, молим чланове да узму на ум само ово: наше су очи толико извежбане у читању. да управо лете преко слова, речи и реченица; па опет свакн може запазитн како н наше очи много лакше читају речи у којима су слоговп краћи, оддваслова, а теже читају оне речи у којима слогови имају по више сугласника један до другога. А како је то децн која тек упознају слова? Она с муком шчитавају слогове од два слова, а како ће шчитавати речи потон, стан, плот, штап ? Да треба пазити на то, да треба прво деца да читају лаке речи, на после теже, о том су се уверили сви који су с I разредом радили; да се на то гледа при писању Буквара, доказ нам је што н наши пређашњи и сви странп Буквари, који се рачунају у добре, имају за читање прво или саме слогове од два слова или речи од тако лаких слогова. Ја нознајем десетину страпих Буквара и нн у једном нисам нашао таку непостуиност за читање, какву нађох у овом новом Буквару г. Чутурида.