Просветни гласник

426

радња гдавнога

ПРОСВВТНОГ САВВТА

Буквар нун писаног слога, кад Буквару пије циљ да научи чнтати иисане књиге него штампане (писаних књига данас и нема). А колико деца треба да се упуте у читању написаног слога, то се већ постиже при саМом писању. Ако је то мадо и ако треба у књигама да има и нисаиог слога за веџбање у читању, оида нека то дође у читанке за сгарпје разреде; а I раз. нека иочиње учити читане онога што је најлакше. Учннпвши ту напомену, нрелазим сад на нови Буквар г. Чутурила. Овај Буквар има 4 одељка: у ирвом је познавање малих штамианих слова; у другом познавање све три врсте слова са слогом за веџбање у читању; у треКем је познавање великих слова; у четвртом је неколико чланчића за читање. Прво што ми је пало у очи кад сам овај Буквар прегледао, то је: да је у њему иета грађа, која је бнла и. у старом Буквару, ссшо је овде друкче расиоређена. Измсњена је врло мало. Ја 1| у овде ирегледати редом сваки одељак, и о сваком ћу казати шта имам. Први одељак. У овом одељку је у главноме оно исто што је у старом Буквару било у трећем одељку. Само су неке слике измењене п изостављен је слог за читање. Писац је овде хтео да слике својим обликом иодсећају на облик слова, а именом на глас тога слова. Мисао да се иа тај начин деци олакша памћење облика и имена слова, по себи је врло добра; али је — неостварљива. Да је то неостварљиво, види се најбоље баш у овом Буквару. Јер овде се писац, види се, врло много трудио да нађе подесне слике које личо на слово и чије се име ночиње тим гласом. И успео је у том више него многи други. Али ипак од 30 слова само око 10 њих имају истините слике ствари које су словима сличне. Остале слике или само по невољи могу послужити циљу, или су само једао натезање без оправдане нотребе. А кад се с тим мора толико натезати, нитање је да ли се то мора чинити? Јер у оном што је природа дала, и што је човек израдио, нема чистих облика наших слова, а овде се још хоће, да ствар и личи на слово и да се њено име почиње истим словом. Па кад тога нема, зашто се онда на силу Бога хоће да н. пр. ирозор својим обликом подсећа на слово п, црква на слово ц, њушка на њ, коњ на к, бич на о.2 И какве сличности пма између ћеманета и слова К, ђерма и слова 1)? — Не треба се варати тим, што у оним сликама и словима могу наћи сличности очи наше. То нађу наше очи, очи онога који слово веИ зна, иа у слици лако могу од-

бацити што не треба, и аистраховати само оно што је слову слично. А деци I раз. јс слово неиознато, она те сличности не могу налазити као ми. Даље, писац је, Да би само како год сликом добио нешто на слово налик, морао узимати по што год, што у ствари и не постоји. Алка, коју је он узео за слово а, нема осаке, (а и том измишљеном алком представљен је опет више облик писаног, а не штампаног а) , на њушцн нема оних црта, које су на слици онако обележене, на цркви такође нема онога, што је на слнци обележено. А ако се хоће тако но вољи да задебљавају на слици линије, које нам је воља, онда се нз многих слика могу начинити свакојака слова. Но, кад се тако по вољи на сликама задебљавају линије које се хоће, кад се измишљају алке и савијају јексери (за слове е), онда је боље узети жице, па се од ње могу сва слова начинити. — За слово в писац је узео три колута, за која сам ја тек нагађањем морао мислити да би требало ово да су неке вериге. Алп три колута нису вериге, нити је то миого слично слову в. За слово ч писац је узео чирак, ствар прво неподесну за облик тога слова, а друго, зашто, за љубав тога слова, да се ионово враћа реч која је већ изумрла и која није сриска? Књижевност мора да чисти туђс речи из нашег језика, а овде се првом ђачком књигом враћа у живот туђа реч, баш онда кад ње нестаје. Напослетку овде има слика и таквих ствари које су деци неиознате (као: удица, гребени, метар, џида, дрљача, фонос — неке непознате варошкој, неке сеоској деци), а тиме се пада у ту погрешку, да се неиознато неиознатим објашњава и олакшава за памћење. Према свему овом ја мнслнм, да је неподесан овакав начпн упознавања малих штампаних слова, и да овај део Буквара нпје добар. Није добар п кад не би имао других мана, али он и ове недостатке има: У првој тачци стечаја каже се: да нознавање малих штампаних слова иде уз нознавање гласова, уз раздвајање речи на гласове. Према томе овај део Буквара треба да олакшава деци онај тешки посао — растварање речи на гласове; а он ће у том мало помагатн. Јер речи које иду уз прве слике и слова, неподесне су н нису постунно удешене тако", да долазе прво речи лаке за раздвајање на гласове, на носле све теже и теже. По овом Буквару прве речи биле би игла, удица, обруч, ексер алка итд. све речи у којима су слогови велики и тешки за раздвајање, јер долазе сугласници један до другог.