Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

425

Но ја за то наводим и овс раздоге: 1. II дапашљим нрограмом за основнс шкоде и стечајом тражи сс, да Буквар има у себи и грађе за читањс и првог и другог подгођа; да Буквар буде спојен с читанком за I раз. Овај Буквар тога нема. 2. Буквар овај врло је велики, те се без ведиког напрезања, с иравидннм радом не моЈке свршити ирвог иодгођа. Писад у коментару свом износи један рачун по ком овај Буквар има 60 декција и да, посде припреме, има 60 часова до Божића, те се тако дотде може Буквар свршити, а део јануар остаје за понављање и утврђивање. Тај рачун је ногрешан. Ногрешаи је нрво за то, што у њему нма више од 60 декција и још внше за то, што се ирве лекције никако не могу ирелазнтн за дан као што писац рачуна. иего обично трају 2—3 дана. Друго је погрешан тај рачуп и за то, што до Божића за Буквар нема 60 часова. Јер приирема по програму мора трајати најмање два месеца, а она се не може почетп одмах од 16. августа, пошто до првог септембра траје уписивање ђака у I раз. Наносдстку ја из искуства свога н искуства многих учитеља, с којима сам о том разговарао, могу тврдити, да се тај Буквар с ведиком муком свршавао до краја првог подгођа. До Божића су га свршавади само они учитељи, који су припрему иди изостављади иди је скраћивади тако, да посде кратког времена нређу одмах на Буквар, иди који су часовс других предмета давади Буквару, да би га само што пре свршиди. Такав рад, онет, никако се не сме одобрити, а на то је овај Буквар многе учитеље нагонио. 3. Буквар овај тежак је за читање, нарочито за шчитавање. Пнсац у коментару свом веди: ,ко зна шта је то шчитавање на но се, а метод шчитавања у онште, тај ће се на нрви ногдед у мој Буквар уверити, да је то управо најбоља страна његова, јер су ту сва дидактичка начеда наставе у читању до ситннце изведена". А то није истнна. Јер у овом Буквару не само да нису испуњена сва дидактичка начеда, него је баш иогажено нрво и најгдавније начедо, оно начедо, које знају не само сви педагози него и многи, који за педагогију нису ни чуди. То начедо каже: арво лакше, иа иостуино све теже и теже. Начедо то вреди не само у настави него и у многим другим посдовима. Међутим у овом Буквару, одмах у ирвам лекцијама додази да деца I раз., која још нису извежбана да шчитавају ни најдакше сдогове од два сдова, та деца морају читати овако тешке сдогове и речн: сноп по сноп, потои, тоиот, иост, стан и др. Почети читање речи, ПРОСВЕТНИ ГДАСИИК 1896. 1'.

које имају тако ведике и тешке сдогове, на тек доцннје узимати даке (као што су нпр.: кока, доза, рука, река), то не само нпје ностунно од лакгиега тежем , него ту о иостуиности у шчитавању ни номена нема. Јер ако су горње речи даке деци I раз., и нодесне за ирве декције, које су онда теже, II које би дошде најпосле као најтеже? 4. Речи н реченице, које су у овом Буквару за читање, махом су неподесне; јер има доста рсчи, које се могу тсшко деци објаснити, има доста реченица недовршених, те но томе врдо неодређених н нејасних, а има и доста пословица које се деци не могу ни објасннтн. Нримере и доказе за ово навешћу мадо послс, кад будем говорио о новом Буквару од истог писца. Према свему овом, мишљења сам: да се овај Буквар не може прнмити. У ирактици ноказало се да је неподесан, Просветнн Савет га је једном већ одбио, сад ни у чем није поправљен и, напослетку, стечајем се тражи други и друкчији, те никаква разлога нема, да овај и даље остане. 3. Нови Буквар. Новн Буквар рађен је на основама које су стечајем прописане. Но, нисац, у коментару свом, пре но што је прешао на објашњавање онога, што је у овом Буквару, поново истиче како је одсудан назадак кад се хоће да уче у исто време три врсте слова; позива се на неколико научара који су томе противпи и нарочито истиче то, што је у посдедње време у већине држава усвојен Буквар, по ком се уче прво само нисана сдова, па онда и остала. Можда ће се у Савету и о том новести реч, па зато нека ми је допуштено прво о том да кажем само некодпко речп. И менп је познато да многи страни Буквари, као н наш досадашњи, имају прво само нисана сдова и писанн текст за читање. Раздог је за то: да сс у исто време не бп учила три облика слова, него само један. Разлог доста оправдан. Али, при том, уклањајући се од једне тешкоће, нало се у другу, много већу. — И ми, одрасди, читамо куд и камо дакше штампан сдог него писан; а деци I раз., која тек почињу учити читање, којој је тај посао врдо тежак и кад су сдова најразговетнија, тој деци, по овом новом методу, дајемо да читају онакав сдог, какав је н људма тсжак! Има лн довољно разлога за то? — Не. Јер, акоје много да се у исто време упознају трн обдика слова (нисан, штамнан н курзиван), нека се раздваја како се хоће; али кад се децн да књига да из ње ночну читата, нека ту буду сдова најдакша п најјаснија за читање, а то су сдова штамиана. Не може бити пикаквих оиравданих раздога, да се деца онодико муче читајући 55