Просветни гласник

424

1'ЛДЊА ГЛ.АВН0ГА

ПГОСВЕТиОГ САВЕТА

поднео, п папослетку упоредпћу један н други рад, како би Савет могао видети које је дедо боље. I Буквари од г. Стеве Чутурила Г. Чутуридо поднео је два своја Буквара: стари (досадашњн) п иови. Уз њих је иридожно један свој коментар. Та три рада ја сам прегледао и о њима имам да кажем ово: 1. Коментар. У коментару, који је писац поднео уз два своја Буквара, очекивао сам да нађем објашњење онога пгго је у Букваре унето. Али тога сам у њему нашао мање; а више само нашао полемисања с онима који су досадашњи Буквар критиковали, нашао сам нападања на оне који су конкурисали пишчеву Буквару, па и на неке за које је писац само држао да ће му сада у стечају конкурисати, и напослетку, нашао сам у коментару овом толико самохвадисања, колико се ретко може чутн кад ко сам о свом деду говори. Требао бих све то да оставим на страну, ади треба Савету да објасним једну ствар, која се у коментару.неистинито представља,- а ја сдучајпо зиам тачно како је у истини, те ми је, држим, и дужност да истину онде изнесем. Иисац у овом коментару, износећн хвале које су речене о његову Буквару, веди да је само у „Учитељу" изашда једна неповоља оцена о том Буквару. Он то назпва „безобзирношћу" н тумачи да је све то нотекло отуда што су онда у „Учитељу" давалп тон они који су му конкурпеади на нређашњем стечају за Буквар, и који су са својим Пукваром пропади. Ово је посве неистиннто. Ја сам онда бно уредник „Учитеља" и могу уверити Савет, да опда иико са стране није давао тон листу, а најмање они на које г. Чутурило циља. Белешку ону о његову Буквару написао је човек, који аисолутио ничим ннје био заинтересован у ондашњој букварској утакмици и расири. Према томе, држим, да није било умесно нп лепо, што је писац тако ту ствар представио и то овде где је томе најмање бндо места. Исто тако, мисдим, да нпје бпдо места ни оном што тшсац у коментару, узносећн своје дело, покушава да Савету и реФерентима представи, како су његови конкуренти на иређашњем стечају, свој проиали Буквар (који је, како он веди, „стручна критика огдасида као плагијат") протуради „иреко нарочитих агената", како од тога и тога пати и рад једног од конкурената, који ће се сад на стечај јавнти и т. д. Тако што није лепо ни кад се види

у обичној трговинп, а камо ди у књижевности и јавном стечају, где дела иду кроз руке реФерената, Савета и највише просветне власти. Јер, ио оном, како се писац труди да представи ствар, изгдеда да су само неке сплетке и иечасне агитације нечије учиниле, те је његов Буквар пређе у Савету био одбијеи н сада стечај расписан. То, пак, није истина а ни мало није лепо, што нисац хоће да представп како су само неке сплетке и агитације завеле на странпутицу и Савет и комисију којн су основе за стечај одредили и највишу иросветну власт, која је стечај расиисада. Толико сам сматрао за дужност да иапоменем, јер, држим, да на такав начин не треба излазцти на овакав један стечај иред Просветни Савет и највећу иросветну власт и да такве појаве треба сузбијати. Остало што се у комеитару говори и што се саме ствари тнче, помпњаћу даље где будем говорио о Букварима, у колико то буде требадо. 2. Стари Буквар. Први Буквар, који је г. Чутурило поднео, то је исти досадашњи његов Буквар ни у чем иеизмењен. У коментару свом нисац правда ово .тим, што је, веди, тај Буквар на виснни савремене букварске литературе и што додази међу најбоља дела те врсте у нашој и у страној школској књижевности; а да су одсуднн назадак оне основе, но којима сада стечајем тражп други Буквар. — Ја, пак, мислим, да није бнло оправдано подносити сада тај исти и још неизмењен Вуквар, јер да је он био добар, не бн ее стечајем ни тражио други. А стечај тај расписао јо-г. Мпнпстар просвете, по преддогу Просветног Савета, те се томе требадо покорити. Основе, пак, за новн Буквар саставила је нарочнта компсија, којој се у сваком иогдеду мора признати, да од г. Чутурида боље познаје букварс-ку литературу и педагошке захтеве, а нарочито, да боље познаје пашу осноПну школу п њене потребе. Јер у комисији тој био је једал доктор иедагогије, један нроФесор такођо педагог, који је још био више година учитељ и радио баш у I. раз. с Букваром и једаи учитељ, који такође више година ради у истом разреду. Сам тај разлог што је овај исти Буквар у Нросветном Савету већ једном одбијен (1892. године) жто је остао у употреби само привремено, докле се други не изради и што се сад стечајем тражи други Буквар, израђен на другнм основама, само то, велим, довољно је, да се овај досадашњи Буквар 1'. Чутурнда сада не може ионово оцењивати, нитк се може нримпти.