Просветни гласник

1>АДН>А ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

433

где се само сугласници мењају, а самогласниди остају нсти. као: ко-со-во. Еад је прешао на речи у којима сдоговп имају по два сугласника, узео је прво слогове где су сугласница одвојени самогласпиком, па онда где су сугласницп један до другог. И у том је био писац пажљив, па' је узимао прво слогове који се лакше читају и онда оне који се чптају теже, н. пр. прво долазе: зид, нож (са дугим гласоударом), па онда миш, мач (с кратким гласоударом); прво речи као што су: зво-но, сла-ва (где су сугласника два и један од њих је пискав, што је лакше за шчитавање), па онда речи где су два сугласника тежа за шчитавање, као: бра-ћа, гре-да итд. Напослетку су дошле речи где долазе по три п више сугласника, које су, разуме се, најтеже деци за шчитавање. Ко је радио с I раз. тај ће најбоље појмити од колике је важности кад се на овакву поступност пази, и каква је разлика пзмеђу оваквог Буквара н досадашњег, где ирве лекције имају тако тешке слогове и речи, каквн треба да дођу напослетку. Да би могао пматн подесне речн за шчитавање, нпсац је гледао да се самогласници што пре изуче, што је врдо добро п потребно. Тако су у овом Буквару већ код осмог слова изучена 4 самогласнива, а код једанаестог свих 5. (У Буквару г. Чутурила код једанаестог слова тек су изучена Б самогласппка, а свпх 5 тек код шеснаестог слова). Да би се деца упутила у шчитавању, писац је у почетку узео један лел и практичан начин за то. Ту су слова која чине слог прво удаљена, па испод тога ближа и наиослетку снојена. Овако: С 0 С . . . 0 со. Што се тиче грађе која је у Буквару за читање, она има још једну лепу особину. Речи и реченице не само да су лаке и разумљиве, него скоро код сваког слова је по који ред сличних речи или стихова, које ће деца у сласт читати. Н. пр.: ево сина носи вина, лија лиле вија, волови бучу, голубови гучу, иде пекар Неца и носи нереца, пита где су деца да им да переца и т. д. Мало је неподесних речи и реченица у овом Буквару. Ја бих, н. пр. био мишљења, да треба изоставити реч лола, а заменнти бољим реченицама ове: гуле вола, ива лива, тата вата ата. Уопште узев, овај део Буквара одлично је израђен. Замерке и поправке, које би се имале учинити, незнатне су; оне су неприметне према добрим странама, које се обилато налазе у целом одељку овом. ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК 1896. 1'.

Други одељак. Велика слова, која се у овом делу Буквара унознају, узета су редом по сличности тако да долазе нрво најлакша, која су слична малим словима, па онда за њима долазе друга овима слична и напослетку су најтежа слова за писање. Добро је што, је писац свако слово одвојио, па учитељи могу узимати једног часа колико хоће, колико могу прећи. Испод сваког слова има по неколико речи и реченица, неке, мислим, да треба изменити и поправити. II. ир.: место „љуби друга као брата свога", боље је да се каже воли друга, јер деца реч љубити не разумеју у оном смислу који је у горњој реченици. Реченице: Узда коњем влада, јак као земља, ко полако једе неће се удавити (м. задавити), пући се као ћурак, треба поправити или пзоставити. А реченицу „Ћелава је лако обријати" ваља избацнти, јер Турци брију главе, а код нас би се тако могло казатн само за ћосава човека. Имена Фнлип, Златан, Златија, боље је заменити друГима, лепшим, јер Букваром не треба у народ уноситп имена која нису лена. Трећи одељак. Овај део Буквара је читанка за други течај. У њему има преко 80 чланчића, од којих су скоро половина иесмице, а остало лаке причице. Слика овде има преко 30. Оне су лепе и уз чланке подесне. Уопште се може рећи, да је ова читанка много боља од данашње. Но ипак мислим да треба у њој учинити неке мале поправке. У читанци овој има скоро 20 самих басана и бајака. То је, мислим, много. Јаки су разлози да деци не треба давати за читање многе неистините приче н да су истините приче из живота боље и корисније. Али басне и бајке деца читају врло радо, јер то годи машти дечјој. Зато се могу узети нарочито за I раз., но само умерено и само оне које су ближе истини и могућности. Од басана и бајака из ове читанке, мислим, да треба изоставити ове: „Медведова шапа", „Дисица и ћуп" и „Гуске". Место њих могу се узети још неке причице из досадашње читанке, као н. пр. „Даница" „Буди услужан", „Евочка п пилићи" или друге које из других књига. Даље мислим да треба уз слику на страни 50. да дође песма „Имам јагње малено", а она може остати на др. месту. Уз песму „Дутко моја" боље је да дође слика која је у „Невену" први пут изашла уз нсту песмицу. Песма „Аисеник" не слаже се са сликом која јој је придодата. Ваља променити или песму или слику. 56