Просветни гласник

434

Добро је што је у ову читанку унето и о оном што се но програму у I раз. учи из Науке Хришћанске и што је идустровано лспим сдикама. А још боље би било кад би дошда још о Цветима п врбици лепа слика, а о Св. Сави и члапак и слика. Добро је што су унете готово све песме које се по ирограму певају у I раз., а требало би унети и оне које су остаде, па не би рђаво било да на крају буде и оно неколико дрквених несама из програма за I раз. Најбоље носле .оче наш", да дођу црквене песме. 3. Уиутство. Писац је поднео два дела уиутства: један штампан, други у рукопису. Оба чине цедину п при штампању дошди би у једпу књпгу. 0 упутству овом могу рећи да је кратко, а опет у њему је објашњено све што има да се ради пре Буквара и у предавању истог. Писац је у упутству нарочиту пажњу обраћао оним стварима које је из искуства свог заназио да теже иду, те према томе пружао је помоћи учитељима баш у оном што им је најпотребније. Такво упутство, уверен сам, биће од ведике помоћи за рад у I раз. и за нредавање Буквара. Поправке у самој стилизацији по неких речи и реченица, иезнатне су и њих ће, држим, писац и сам при штампању исправити.

Из свега, што сам довде рекао о Буквару и осталим његовнм иридозима, Савет може видети да је Буквар ,г. Јовнћа потпунији п бољи од Буквара г. Чутурила. Да би се, пак, то боље видело, ја овде износим у прегдеду кратко упоређење радова једног и другог писца, с обзиром на захтеве који се стечајем траже. 1. У првој тачци стечаја тражи се постунна приправа за читање и писање. Буквар г. Чутурила има само сдике и мада штампана сдова, а Буквар г. Јовића има сднке за цртање и сдике за одакшавање раздвајања речи и памћење слова. Слике г. .Јовића могу деца цртати и њима ће се припремати за писање, а слике г. Чутурила деца не могу цртати. нити у њима има оног вежбања које је потребно за писање. Раздвајање речи на гдасове и сдова, код г. Јовића изведено је поступно, а код г. Чутурила те поступности нема. 2. Захтевима. друге тачке стечаја одговорио је много боље г. Јовић, него г. Чутурило; јер је први с ведиком пажњом и тачношћу извео поступност за шчитавање, а код другог те ностуиности нема. По Буквару г. Јовића учиће деца дако читање, а по Буквару г. Чутурила много теже. Речи и реченице

за вежбање у читању код г. Јовића су много дакше н разумљивије него код г. Чутурида. 3. Познавање ведиких слова боље је изведено у Буквару г. Јовића него у Буквару г. Чутурила. 4. Буквар г. Чутурила нема читанке; а Буквар г. Јовића то има. И први писац поднео је само подовину онога што се тражи четвртом тачком стечаја, а други је поднео све што се истом тачком захтева. 5. Г. Јовић је поднео и кратко упутство уз Буквар, а I'. Чутуридо то није поднео. Према свему овоме јасно је: да је г. Јовић боље одговорио захтевима стечаја не само тим што је ноднео све што се стечајем тражи, но и што је рад његов бољи. Његов Буквар, по мом мишљењу, је бољи и биће деци много лакши од досадашњег и од новог Буквара г. Чутурида. Зато је моје мишљење да од ноднетих Буквара треба примити Буквар г. Јовића. * Ако Савет прими Буквар који ја предлажем мислим, да у исто време треба да донесе одлуку своју још о неким питањима која стоје у тесној вези с Букваром, а која никако не треба оставити нерешена. Пнтања ова у вези су с актом Државне Штампарије и г. Министра нросвете, који ми је уз Букваре послат, а тичу се погдавито техничке израде Буквара. 0 том ја овде износи# своје мишљење само о гдавнијим. стварима и то: 1. Штампана слова за сдог у Буквару треба да су у ночетку врдо крупна, од линија дебелих и довољно црних. У целом Буквару најситнија слова треба да су цицеро париски. Гармонд никако не треба узимати. И посдедњи део Буквара — читанка — треба да има најмање трећину слога крупнијег од цицера. Сдог свуда треба да има довољно прореда. Прве декције у читанци треба да имају некодико чланака у којима су речи раздвојене цртицом или проредом. 2. Писана слова и иисани слог треба да су такође довољно јасни. Зато треба обичне танке диније да су дебље, него што је то до сад у Буквару бидо. Да, би се на то обратида већа пажња, требадо бн да нисац сам што више и што чев[ће контродише рад онога који буде тај сдог радио у штампарији. Г. Јовић предлаже да се за писање узме усправан или скоро уснраван ноложај сдова. То би требало уевојити. Досадашње косо писање сувише је нагнуто, а да је то неприродно најбољи је доказ, што већина људи не иишу косо под углом од 53—55°, као што су учили, него доцнпје нагиње већој усправ-