Просветни гласник

436

РАДЊЕ ГЛ.АВНОГ ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

клин, клинац, коју добар део народа и говори, те је с тога и незгодно ставити слику, која би изазвада исто тако реч с другим почетним еловом, а ие са е. У неким крајевима чује се м. ексер јексер, те се и то противи уношеву њену у Буквар. Фес и џамија могу најзад за невољу и остати, алл прве три никако. Уопште при бирању слика треба јако пазити. Истина има тешкоћа много, али вешт радник има свему да се довије. Усвоји ли се моје мишљење, нисац би имао да преради цео први део, јер би заменом појединих речи морао и ред слова и речи и реченица да мења. — Други ре#ерати Буквара без сумње су обратили пажњу и на слпке, које имају да представе поједина слова, те с тога о њима не мислим говорити. Напомињем само : да су незгодне слике : теразије, чирак, џилит, фењер, ђерам — што су узете туђе речи да представе слику слова, метар — што деца у првом разреду и не знају шта је метар, па и дрндало — што је врло слабо познато. Требало би узети друге слике и за : и, г, х, к, ц; в, />. јер ове садашње нису згодне за оно чему их писац намењује. 2. Из школских књига треба истискивати туђице, а никако увлачити их и утврђивати у масу народну. Иисац и на то није пазио. Многа туђа реч, коју је унео, пма у српском језику лепу замену. У примерима налазимо ове туђе речи: ам (и против духа српскога језика написана м. хам), благодарим, буџак (у реченици: после кише јапупџе у буџак. Вук место тога има: после кише јапунџе не треба), дугмади, ђон, као по калуиу, конац дело краси, шта когита та капа и Фииа роба више кошта, лагум, оџак, оџачар, саџак, Кебе, фитиљ, фишек, фуруна, џигерџца. 3." Нису у духу српскога језика, ни правилно написане ове речи и изрази : настало тоило, свако слуша стара, промаје, ја волим моју мајку и ја слушам моју милу мајку ; нег, говорте, ил поштено ил никако; у глуха нема слуха, неиоштени се хаиси, Керка мајку замењује, ђердан је нанизан од бисера или од новаца, не ваља се за свашта љутити, не почињи што ниси у стању свршити, каква ....така, какво.... тако, волови се вежу за роге, отвара, Божије (поред божји), вазда смотрена, коњ је велик и во је велик. Не пише и: у тица, тице; а ни х у овим речима : што иташ (поред шта хиташ), манит, Ерцеговци, лебац, ђипила на њега и ала и врана. 4. Има покрајннских речи а и неподесних, нетачних и неверних израза. У Буквару тога не сме бити. Таки су : танано платно, ноге носе тело и ноге нас носе, зрела воИка сама иада (зар воКка

нада ? Интересно је да ову реченицу г. Чутурило има на два места и у штампаном и у рукописном Буквару, па и г. Јовић унео ју је у свој Буквар опет на- два месга !), поспи што нашшеш. очисти очи, очисти нос, орежи нокте, Брбица се носи на Цвети, огањ се ложи, крут као колац, здрав као лав (да ли је ово иодесно за децу првога разреда ?), ружа је мирисна, штаи је обал. На нитање : како треба да се владају добра деца, одговор : да су добро очеткана и очешљана. Зуби у њега имају друга имена, но што су прпмљена у нашим школским књигама: 2 иодочњака, 4 зуба иредњака горња и 4 доња. Чувај се ировале, да не упадмеге. Нетачно је наведена народна пословица: Ни куди Херака, ни хвали Иетака, оба су брата једнака. У њега је место Петака дедака. а речи брата нема. 5. Сухопарни чланци нису никако за децу, ио мом мишљењу, а нарочито кад су нетачни, с тога бих нарочито из овога Буквара избацио : шта ко научи ? и због чега шта бива. 6. Интерпункција није свуда изведена ; нарочито запета није стављена где треба. Ред речи није свуда подесан („неслано јело је бљутаво"). Деоба на слогове није такође скроз подједнако изведена : иос-иите га, ена-жни. 7. И ако строго не иде у овај реФерат, морам напоменути да је израда слика испод сваке критике, а то не сме бити, јер треба детету развијати и ноправити укус, а никако кварити. Слике : упис малишана у школу, долазак дечјп Исусу, мајчино миловање, ковачница и неприродна (управо неестетичка) слика малога дављеника — треба из Буквара избацити, ако се не би могле израдити лепше. И слика уста није баш као што би требало да је. II Буквар г. Ст. Чутурида у рукопису. Оно што је речено за штампани Буквар г. Чутурила вреди и за овај у рукопису, јер су сви недостаци остали и у њему. Поред тога у њему још има: 1. и ових туђица: ђерам, инат, кавга, као на кулук, лула, иарче, сач, ћилим, фењер, џак, па и иалата и иалача и хрб. 2. и ових неправилно написаних речи и реченица : гита спаваш, иознаш ово слово, зашто наиушташ посао, зашто лупаш, позно ал скозно, Фењер служи ка светиљка ван куће, бож ији и бож ије, кукур иче, тлвна, успра вте се, пе ваља свашта брбљати. 3. и ових нетачности : ћуран блебе&е, свештеннк иружа наФору, тиха вода брегове рони, ласна посла, сваком ће стићи његова илата.