Просветни гласник

456 НАУКА II НЛСТЛПЛ

НЛУКЛ Н НАСТАБА

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и 0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ НАИИСАО Ник. М. Раки1. ИГОФЕСОГ (ПАСТАВАК) 2. Хидраутација. Неки силикатн као што су ортокгдас, санпдин, албит, олигокдас, лискун, хорнбленда, аугит, н др. н некп метални оксиди: магнетит, илменит, ниролузит н др. утпцајем атмосФерскс воде не растварају се, но примају један део воде, не губећи при том ппшта од својих саставних елемената. Оваква нојава назива се хидратација. Као најчешће продукте хидратације налазимо лимонит и гиис. Тако на острву Елбу нмамо пример хидратације окспда гвожђа и том приликом ствара се лимонит. Процес хидратације бива доста брзо. На местима где је оксид гвожђа експлоатацијама оголићен, хидратација се сврши у току неколико векова. Исто тако у врло великом степену може се хидратација посматрати на местима, где се налази гинс. Последица ове промене јесте јако увећавање запремине (повећавање је за 1 / х првобитне занремине). Ова хидратација је у нзвесним нриликама врло брза, тако да комадп анхидрпта (Вех каиАоп Уаи(1-а) носле 8 дана могу потпуно, услед увећавања запремине, да испуне ходнике, кад се не бн с временом на време гипс уклањао. ПОремећаји терена (набирање, пуцање) јесу исто тако последице ове хидратације, те је то учпнпло, да су иеки сматрали гинс, као даје вулканског порекла. Хидратацијом анхидрита посталн су и они брежуљци, који се налазе у Е11псћ-у п који су шупљи а тако исто н 1гои8 с1е пашз," које се налазе у околинп Наг^-а. Напослетку ћемо поменути, да хидратацију анхидрита прати истезање стене, које је знатне размере, тако да се у СанапаЉаћу могу видети раздробљени кристали кварца у гипсу. 3. О^сидација. Сва тела, која имају велики аФинитет према кисеонику, промењују се у метеорској води. Тада она узимају кисеоиик и то примање кисеоника, које

повлачи за собом промену минерала, назива се оксидација. Продукти оксидације су врло незнатни у геолошком иогледу и локализовани су. Од свију продуката, који постају оксидацијом поменућемо лгцмонпт. Он ностаје утицајем метеорске воде на сидерит, којом приликом одузима му с једне страие СО, а с друге оксид, који остаје, узима кпсеоник и добпјамо оксид гвожђа, који утицајем ио.до, прелази у лимонит. Оваква промена може се носматрати готово у свима руднпцима гвожђа. Појамно је, да ова оксидација бпва с ноља и огледа се у боји, која од јасно жуте прелази у мрку. Лимоиит је у овом случају порозан, јер је већи губитак СО., но прпмање кисеоника. СулФидн метални утицајем кисеоника метеорске воде, промењују се у сулфите , који су у води растворљиви. Овакве промене дсшавају се у унутраШБОстп земљпне коре. Тако иирит примањем кпсеоннка прелази у сулфат гвожђа, а овај хидратацијом ирелази у лимонит при чему се ослобађа сумпорна киселина, која дејствује на познати нам већ начин. Лако ће се објасннти ностанак гипса у близини лимонпта, којн је постао оксидацијом. Цроцесом оксндације ностају н церузит, малахит, азурит и др. То бива утицајем воде, која има у раствору алкалне и земноалкалне карбонате, на суЛфате, који постају оксидацијом сулФИда. Том нриликом метални оксид узима Со 2 пз алкалног карбоната, а алкалнје се притом једине са сумиорном киселином образујући алкалне сулФате. Метални оксиди оксиди су исто тако продуктп оксидације. Они иостају утицајем метеорске воде на металне сулФиде, који се распадају. На овај начин ностаје цвет антпмона од антпмоннта, цвет арсеннка од арсенопнрнта н т. д. У околини где се вади иетролеум тамо се налази и ассфалт , а он постаје стврдњаваљем једне смоле, која постаје оксидацијом петролеума. Најзад оксидацијом сумпор водоника иостаје сумнорна киселина, о чијем смо утпцају рапије говорили. 2. Редукција. Вода је особпти агенат метаморфозе, кад у себи има органских материја, које труле и развијају разне угљоводонике. Оваква вода у стању јс