Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 457

да редукује металне оксиде и за то се то н>ено дејство назива редукција. У барама где труле разне би/нке, ствара се једна врста лидратисаног оксида гвожђа, која се назипа иалуднт (Холандија, сев. Немачка и Пољска). А то бива на овај начин: распадањем биљака ствара се угљен-диоксид; овај се комбинује са Ферооксидом и дајо Ферокарбонат-СФеросидерит, који утицајем воде наново иостаје хидратисани оксид п!Ож.ђа, који ће бити пррмењен па истп пачин. Снликати гвожђа утицајем биљака дезоксидшну и на тај начин дају с једне стране силикат Ферооксида, а с друге карбонат Ферооксида. Редукција силпката и хидрата оксида гвожђа има особиту важност геолошку, јер да није ове редукцнје, како су сами катиФерооксида у стеиама изложони ненрестаној оксидацији. то би оии па скоро ишчезли из мпнералног царства. Бо редукција се но врши само на површини земљиној, нродукте њене налазимо и у самој унутрашњости земљине коре. Тако редукцпјом металних сулФата постају сулфиди као: галенит, сФалерит (2пв), а најчешће иириг, које налазимо, нарочито овај последњи. као имирегнације ио кам. угљу и у опште, као материје, које петриФицирају. Налажење неких метала у елементарном стању тумачи се опет редукцијом металних соли утрцајом воде, која има органских материја илн у којој труло оргаиске материје. Тако фосилни остаци кониФера дијаса у Франкенбергу, у Хесу, састоје се из наизменичних слојева снвога бакра п једне угљене материје, у којој се налази чисто сребро, а којеје постало редукцијом сшчката и карбоната сребра. Ироцес редукције може ићи веома брзо. Тако у Висћжн-у у Теппеззее-у, за време неколнко година, дрва, која се налазила у мајдану бакра, обложена су чистим бакром, који је постао редукцијом сулФата бакра. ч Редукцијом се објашњава и ностанак пирита, који тако често петриФицира АттопИез, ОавГго}10(1ае, Вгас1поро(1ае и Е1уа1уае. КиррСсгксЈпоГег којп се налази на југу Нагх-а, ностао редукцијом металних соли, које се налажаху растворене је у заливу дијаском, а услед тога, што су хетероцеркалне ганоиде у грдној количини изумрле изпенадним доласком тих металних соли, те њиховим трулењом стварају с једне стране битумију, а с друге стране проузроковаше редукцију металннх соли. Најзад помињемо да и алкалви и земноалкални сулФати утицајем органских материја дају металне сулФпде, алкалне и земноалка 1не сулФиде. Сумпор водоннк, који се развија при овим декомпозицпјама моћно модиФикује анорганска тела. НаПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1896. г.

рочито се ствара сумпор водоник прн распадању битумије, која импрегнира слојеве гипса. Када подземне воде које имају Н.,8 дођу у додир са алкалпим карбонатима н силикатима, оиа их трансФормишо у сулФиде. На тај начин постају сулфиди металних жнца, о којнма смо већ раније говорили. У Каолинизација и сериентинизација. Утицајем метеорске воде иарочито на стене, које имају Фелспата, аугита, хорнбленде, грената, дијалага, оливпна и т. д., знатео се метаФормишу а крајњи резултат ове метаморФозе биће, с једне стране, каолин-каолинизација и сериентин-сераентиназација, а с друге, разни карбонати. Наноменули смо већ, да се силикати (калцијума, натријума, калијума, оксида гвожђа и магнезпјума) растварају у води, која има С0 2 и на обичној темиератури, међутим силикати алуминијума и магнезијума су тешко растворљиви. Пошто се ови силикати налазе као саставни делови (као Фелспат, лнскун, аупст, хорнбленда и др.), то ће се они утицајем метеорске воде распадати. Приликом овог распадања, алкалоиде, које се налазе комбинисане у силикатима једине се са С0 2 метеорске воде и дају карбонате, а остатак је слободна силицијска киселина, силикати магнезијума и алуминијума хидратисаће се. На тај начин при декомпозицији силиката посгају алкалнп карбонати (за то шуште неке стене еруптнпне, које примитивно нису имале карбоната, кад се нрелцју киселином), силицијска киселина и хпдратисани силикати магнезијума и алуминцјума. Лако растворљиве карбонате вода односи собом, као и један део силицијске киселине, а хидратисани силикати а аумвнијума и магцезијума, који нпсу ни у чвстој ни у углокиселој води растворљиви, остају на месту и тако од ирвобитне материје имамо глину, каолин, талк, стеатит и сериентин. За пример промене силиката изнећемо промену ортокласа, олигокласа, лабрадора, хорнбленде, аугита и оливина, као снликата, који су код многих степа као главни саставни елементи. Ортоклас ( КјА 1 2 (31 3 0 8 ) 2 ) са још мало На, Са и оксида гвожђа, палази се као главни састојак гранита, сијенита, гнајса, гранулита, сијенит и Фелзит-порФира. Каолинизација ортокласа почиње са иовршине кристала и иде к унутрашњости. Кристал изгуби сјајност, затим боју и постане беличаст ; створи се навлака од каолина, која расте к унутрашњости, а с овим опада кохезија и нестаје цепљивостн. Алкалије (калијум, натријум, калци59