Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

463

преглед развитка науке о српском језику , па да прегдед наше науке допратимо до њене кулминацноне тачке — највеЛега стуипа , који је ова наука до данас могда достићи: мн бисмо могли овде стати и тиме свршити наш преглед, јер све што на овоме научном пољу најзнатнијега данас имамо, то је производ и пдод духовитога Ђука КараџиЏа и ученога Ђура ДаничиКа. ГТрема томе испитати н проучити њихову кштжевну радњу и значај њен у српској књижевносги, значило би изпети цслокуину књижевну историју ове науке скоро од почетка овога века па до данашњега дана. Ну тиме нс мислимо тврдити, да сем Караџића н Даничпћа иико није ништа нисао о српском језику у тако ведиком размаку времена. Јср и међу 1!уковим п Даиичићевим противницима истакоше се неки нарочито у иетом деценију овога века — и доцније — као писци граматика, трудећи се да попуне осетну нразнину у школским граматикама. Тај иосао рађаху они као дилетапти у овој науци а махом ио иозиву просвотне управе, која сва питања и распре тога доба у филологији расправљаше спојом вдашћу а у смислу „државних закона" у корист Вукове опозиције, а против повога стања у овој научној грани. Ну, у почетку седмога деценија нашега века Р>ук и Даиичић добише међу својим ученицима н следбеннцима досга помоћника и сурадника, који се истина не уздигоше на научну висину, на којој беше сам Даничић, али ипак својим радовима ирипомогоше, да се нова начела граматичка попударишу и разиесу у што већи круг самога народа и његове омдадине, бидо усменим нутем са ирофееорске катедре било писањем школских књижица, којима беше главиа сврха: да што простије искажу иди ионуларишу најважнија начела језиковна на осиопу најновијих резултата, постигнутих на пољу упоредно-историјске науке о језику, коју заведе и утврди у нас Ђуро Даничић. Другим речима: ДаничиК, беше у своме раду озбиљан и строг научник, и као такав, он мало вођаше рачуна о потреби школских књижица за језик, нити се много стараше, да своју науку шкодским н другим књнжицама што више рашири у већу масу нашега народа а нарочито у омладину. Његовн пак ученици п следбеници обратнше главпу пажњу на ову другу страну: они иисаху књижице за школу и ирост народ, трудећн се да у тим књижицама што простије и разумљнвије искажу главније језиковне законе нрема новом стању науке о језику. Тим начином они су својим радовима, допринели, да нова наука добије иримену н веЛи иолет , а себп су стекди право на паше нризнање и помен њихових радова. Једно за то, а друго н с тога, што

смо себи поставили и тај важан задатак: да ио могуИности расмотримо све уџбенике, ио којима је наука о ериском језику иредавана до данас у нагиим средњим школама; а да би у исто доба развитак наше науке довели до данашњега дана разгледаћемо и остале важније граматпчке радове на овоме пољу посде 1840. годнпе, па доиратити тај преглед до данашњих наших уџбеника у сред. школама. Овнм прсглсдом обухватићемо све опе школске књиге (гимназијске) за срискгс јсзик, за које ноуздано знамо да су служиле као уџбеници срп. језика (у средњим школама), и обратићемо иажњу на њихов иравац и систем, на језик и иравоиис, и према томе видеће се у колико су такве граматике могде имати својих ирактнчних иоследица у погледу на сам народни језик. Видеди смо раније, каква беше прва граматнка овога века, Вукова „Писменица" од 1814, која је до појаве Даничићеве „Мале Срискс Граматике" била најбоља граматика нашега језика, ма да не беше наиисана но некој граматичкој системи нити утврђсиим начелима, чсму се не треба ни чудити, јер је та „Писменица" рађена ире иостанка и иојаве комиаративне науке о језику, (која тога времена бсше тек у зачетку своме) јер је Бои-ови „Уиоредиа Граматика" штампана тек 1816. год. а Грим- ова 1819. Поменули смо нанред укратко и Даничићеву „Малу Сриску Граматику од 1850, за коју рекосмо да је први покушај, али се њоме већ отпочпње обрађивање граматике ирсма новом комиаративно-историјском начину. И она не беше написана са свим ио утврђеним начелнма п повом систему, јер материјал ие бешс још тачно разређен но усвојеиом реду, те ћемо наћи, да се у III деду граматике („о обдицима") говори о иретварању, избацивању и уметању гласова, што ио нравилу додази у I део граматике (,науку о гдасовима"). Ади ииак ова граматнка представљаше у оно време велики иапредак, кад се она упореди са граматикама, по којима се тада предавао наш језик по школама. Јер, Даничпћева граматика иисана је на основу чистога народнога језика, који јој н беше нрава сврха; у њој беше заступљен нов — фонетички иравоиис Вуков, усвојена је Миклошићева нова иодела глагола на шест врста и 12 раздела, а унесенп су и акценти и њиховп знаци за бележење наведених примера. Али по злој срећи ова наиредна граматика није смела ии завирити у школе, а камо ли употребљавати се као уџбеник. II сами иротивници Вукови и Даничићеви, старади су се, да на свој иачин попунс празнппу, која