Просветни гласник

464

критика ii библиограпија

се осећала у срп. граматидп за шкодску потребу. Овај су посао, као што смо ранпје казали, ређе вршпдп својом пницпјатипом а чешће по позпву каквога друштва иди саме просветне управе, која је сама у овом сдучају одређнкада правац, кога ће се пнсац прп израдп граматпке држатп. Разуме се, да је до 1860. год. Вуков правац био вазда пскључен, као н ноно стаље науке о језику, створено Даничићевим радом у нас. Тако, док још пдамћаше кљижевнп „рат за сри. јсзик и правогшс " ,Матнца Српска", која држаше страну Вуковпм протнвницима (1847) расписа награду за пзраду добре српске граматике, која ће ујединити све књнжевннке у језнку и нравопису п довести их до потребне једнообразности у писању. И ако тада вдадаше ведика забуна међу књижевницпма, ипак се око 1847—1848 појавише некоЈике граматике, од којнх као најважнпје беху: 1. „Србска граматика " од Идје ЗахарЈевнћа пр. проФесора н управптедл гимназ1в кннж. Срб1е, у Београду 1847." 2. „ Србска граматика. Сппсао Петарт. Нинкони Ј) г б . Издадо друштво србске сдовесности.... У Београду 1848."

Друго пздање ове граматпке изашдо је у Новом Саду, 1856. као: , Србска грамматики за нижс гимнасгалне классе " н још неке. До појаве Даничпћевих „Обдика срп. језика", 1863. г. штамиане су још и ове знатннје граматпке: 3. „Србска Траматика за гпмназјлдну мдадежв кнлжества СрбЈе. Напнсао В. Вунћг проФесорт. езнка Србског 'б н СдавенскогЂ. Прегдедада н одобрнда шкодска комисјд, у Београду 1856. 4. „Сриска аисменица, написао Ј(ован) ИЏ ић) Издао А. С. У Новом Саду 1860. Да впдимо сада? укратко какве боху те граматпке. 1. 0 првој књнзп, ГраматицџИ. ЗахаријевиКа, можемо одмах казати, да се строго држп -старога правца; нисана је старим, збрканим правоппсом без пкаква реда и снстеме; језик јој је нска смеса између сриекога, словенскога и рускога, а иуна је ногрешних и неразумљивих деФнниција. (ИАОТАВИЋК СЕ).

КРИТИКД И БИВЛИОГРАФИЈА

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ Из Мостара. — Цртице од Свет ЋоровиИа. Издање књнжаре Д. М. Ђорића. У Београду. ПГтампарнја код „Ироснете". — Цена 80 пр. дин. -- Мада 8°. Стр. 83.

Књпга под горњим натписом је збирчица од девет причица Свот. Ћоровића, које је он назвао „цртицама ". Посветио их је својим мидим Мостарцима. Истина, ова је књпга мада ну, према сижеима, уметничкој обради и карактерима у њој, вреднаје веће пажње. Као што сам натпис показује, све су причпце у њој из Мостара, из најновпјега времена. Читајући овакву једну књигу, човек, тако рећи, одахне мадо душом од оних, бидо ориђинадних иди преведених приповедака и романа, којима је једино цнљ да надраже живце читаоцу и да што више новчане користи донесу пнсцима н пздавачима. А,

такве су појаве, на жадост, у најновије време, и сувише честе. Ћоровпћа су прпчице сднке из мдададачког жцвота Херцеговаца и Херцеговкиња. У њима је махом карактера љубавника и љубавнпца, особито ових посдедњнх. Све је ту обпчно, иа ипак је у томе обичноме вазда нечега новога, што управо н обедежава нравога уметника приповсдача и умешност му, да нам у обичним појавама нађс нових оддика иди да их састави у једну, са свпм нову сдику. Нигде нећемо опазити, да нарочнто тражн да нроизведе еФекат употребом разнпх, необичних средстава. Највећа је прпчица У добри час, најмања У малој куЛици, а најбоље су: ТоБогзнаи У малој куЛици. У првој „ цртици "; За папучице, Кузман, херцеговачко сироче, без оца и мајке, иоставшп честитим кадфом у дућану својега газде, Ђорђа Сдатковића, изјављује Анп, кћерн његовој, жељу, да је за жену узме; ну, кад му ова пзјави, да би пошда за занатднју, он крншом нзучи папуџпјскн занат, нзне-