Просветни гласник

Литује их, иитује их, Ераље Александре: Чује те ли,. чујете ли, Љута, силна, војско! Јесте л' гладни, јесте л гладни, Или сте иак жедпи? Нисмо гладни, нисмо гладни, Нити смо иак жедни.

Но смо жални, но смо жалнм, Што смо нежењени, Танка иушка, танка иушка, И отац и мајка; Два ииштоља, два ииштоља. Два брата рођена, Оштра сабља, оштра сабља, Љуба вереница,.

КОМ С У ЗДРА&ЉЕ . . . .

1

АИедгеМо

ј8>

5

■р Ксм'с'у здрав-ље Ј- 2 Ј

.ша-но §и- ко "21 1

г

Ш-јб ктсу дјј

Ј,

здрав-ље лад-ш) §ч2Ш Ш

Жо.т? ('• ^ здравље ладно вино иије, (Јве му здраво и весело било.

ДВА СУ БРАТА . . . .

ЛгШапМпо

> —1_—ј ј

>• ■ I ( • ј

Ј , , 1

~

гп( Еј (јВ& су ора-ш

'^7 Г С -Ж' ЗјШ -- §0 ? ^ Ј ј г « » -

8а-ла бр-ло Ј Ј 1 Ј 4- *- г .

тт г г $си-6о-§а м, Ј « Ј

V • тГ п 'Т _ 4г

——"—I

1 | ,р... н

■Г Г~т Г ^

* *—■

Два су брата врло живовали Од милости ножи куиовали. У милости сеуицу чували, Не свиде се кучке Навловице.

в