Просветни гласник

Ла истот девет бачве виш,■ И десету бачву са ракијом, ЈТа убоде до три врат коња, И убеде чедо у колетџ, Па говори кучт Павловица: „Диг се Иавле, сам те не ватио, Што се тебе зулум иочгмио, Мсточене девет бачве вта, И. десета бачва са ратјом, Убодена до три врат коња, Убодеко деге. у колети. 'Љ$и, Итле, редом по тжет, Чцј су иожи у крт тонули, Он је теби зулум иочинив." (''ејини. су у крви тонули. „Замто, селе, зулум да жчипиш?" „Њшш бралежш мн видва бпли, Ако сам ти ја тв учинила, Изведи ме сутра нараскршИе, 1Та доведи четири Џлжа, Расечи ме на четири страш, Па ме ме&и на четири гране, Еуда шдну моје беле ноге, (Јтв0ри ће се дш златж дирека, Еуда, шадну моје белеруке, (Чвори Ие се двејеле зелене, Еуда шдну моје црне очп, Створи &е седва бистра кладенца, Куда шдне моје клето срце, Створи Ке се црквица Милица, Еуда иадне моја руса коса,

Створи Ле се зелена ливада, Еуда иадну моје бистре сузе, Ту &е бити свжојако цве&е!" Еако рекла тако је и бпло. Доболе се кучка Мавловпца, Лежала је за деш годит, Ероз кости јој трма шротцала, Ероз уши јој муве иролетале. „Ајде Павле, ајде госжодару, Води мене у завшу цржу., Да би мене што го$ј боље било. Ловеде ју Павле госиодару, Сама се је цркш зашрила. „Ајде Лавле, ајде госиод&ру, Водџ мене код завин дчреке, Да би мене што гођ боље било." Лоееде ју Лавле госшодаре г . Дирека се оба иреломиш. „Ајде Лавле, ајде госжодару, Води м^не код завине јеле, Да би мене гито гођ боље било." Ловеде ју Лавле госиодаре, Обе су се јеле загубиле. „Ајде Њшле, ајде госжодару, Води мене код завине воде, Да би мене што гођ' боље било." Ловеде • ју Лавле госиодаре, Еладенца су оба шресушила. „Ајде Лавле, ајде госиодару, Води мене код зелен ливаде, Да би мене што гођ боље било."