Просветни гласник

Иоиде ју Еавле готодаре, Ливада се одмах загубила. ,,Ајде Еавле ајде гостда/ру, Води жне код гиарепо цве&е, Да би мене што %о$ боље било." ■ Лмџде ју Павле гостдаре, А. цве&е је одмах увенуло. Тад ју врати Лавле шсиодаре> • * Које „мушко чедо и разуме овде то-

Одведе ју своме белом двору, Ла ју маже лојем и катраиом, Иа ју жали од иерчж до џете „Светли, кучко, а ја да вечерам Када си мн сеју уморила." „Еемој, Лшле, немој госиодару, Ако мене, Еавле, ти не жалиш, А ти жали твоје мушко чедо!"* зпам, јер је своје чедо сама заклала?

П0МОЗ БОГ У ДВОРОВИ! , . . .

*4п,дтШт@

дЈ* ј

^=4=5

У" 70 .и" у:-11 -?1 т[. По - лоз' Бос ц д$о-ро- 8и .4 зид + Ј

[) по - јссз Бог и оВо -ро - 8и Х-6_Ј»~Г~ ->~:4

Помоз Во1 у Двдрови! Играј, нграј, Јазаре! Бог момто Лазаре! Љубн руку Лазаре! И*ли:

Помоз .Вог у дворовц! У дворови столови. Ту кметови сеђаху. Жут дукате 'бројаху, ■Рујно вжо жијаху, Играј, шрај, Лазаре! Ло Петрове ливаде,

Летар дша не *беше, Петровцца сеђаше. Шије Петру кошуљу, Са сребрну иглицу, Са свилени кончи&н, Остан збогом дворови! У дворови столовџ итд.