Просветни гласник

482

1'АДЊА ГДАВНОГА НРОСВЕТНОГ САВЕТА

мира Малине. сматрам за своју нрву дужност, Да замолим Савет, да ме изволи извинити, гато се нисам томе послу одазвао онако брзо, како је можда замислио и како је требало. Многи моји хитни послови спречавали су ме све до пре неки дан да се латим прегледа ових књига и онемогућили су ми да се пре одазовем овој дужности. Ја се надам, да ће ми Савет веровати, да ово закашњење није из нехата, па да ће ме зато извинити. Умољен од уредништва „Наставника". ја сам још пре две године био тако срећан да реФерујем о овим двема. књигама у првом издању (в. „Наставник" 1894. стр. 358.—364.) и да изјавим, да је књига врло добра као уџбеник. Том приликом, н ради веће тачности саме књиге, и ради бољег успеха баш и у рукама нестручнпх наставника, који по сили околности морају предавати немачки језик у нижим разредима, био сам слободан учинити неке напомене и предлоге за поправку. Сада, када сам тако срећан да реФерујем о другом, сасвим прерађеном издању ових књига, мило ми је, што и по други пут могу признати, да је овај уџбеник врло добар и марљпво рађен. и што могу захвалити састављачу ових вежбанака, гато је усвојио многе моје напомене и предлоге. чиме су, бар по моме мигаљењу, ове књиге само добиле. Обим ових вежбанака. који је у првом издању био толики, да се с натегом једва могао прелазити у пунијим разредима, сада је сведен на много мању меру, те ће се лакше свршити. а грађа боље утврдити. Реченица носебних, без везе, пма сада знатно мање и за превод са немачкога на српски и за превод са српскога па немачки, а на рачун њихов унесено је повише непрекиднога штива (тгричица, басана, описа итд.). што ће много олакшати прелаз на лектиру, којој у првоме реду има да тежи с.ва језиковна настава. Примери за превођење са срнскога на немачки до душе још би се могли свесги на мањи број у корист непрекиднога штива, и ја бих чисто волео, да тих реченица. никако и нема, већ да. у место њих наставпици траже од ученика, да пм на немачкоме језику препричавају из ових књига прочитане причице, басне итд. И трећи мој предлог нашао је одзива. Граматичка правила. којих је било у првом издању пред сваким готово вежбањем, издвојена су већином и дошла на крају књиге као засебна граматика. Али ту нека су ми допуштене две папомене. Када је ово већ учињено, требало је учинити скроз, а не оставнти таквих правила јога на доста места, а изнети их и у граматици. Довољно би било упутити увек за све на параграФ из граматике, као што је

то учињено код већпне вежбања за главну ствар тога вежбања. Тако би она правила о промени заменица Мејег итд. и теш итд. (зад. 1. стр. 1.) од прилике имала да гласе: „Цромену заменица Мејег итд. и шеш итд. видн § 4. напомену"; или правило о неодређеним бројевницама (зад. 2. стр. 3.): ЛТеодређене бројевнпце и њихову промену види § 77."; или правило о српско.ј присвојној заменици свакога лица (зад. 0. стр. 7.): „Присвојне заменице види § 55."; или све оно о компаративу и суиерлативу (зад. 21. и 22.) унети у § 46.. 47. и 48. (пошто ова граматика и није обична наука о облицима), па само упутитина њих. Тако би се ипак свугде постигло оно, што ће се постићи и сада нпр. оним упућивањем у зад. 4. (стр. 5.) за облике нређашњега времена. — Друго ми се чинн, да би довољно било, да су овим вежбанкама додате само граматике одступања од Иредићеве граматике, на коју су се, с малим одступањима. наслањале у своме првом издању. Мени су до дугае врло добро познате неколике стране вежбанке с граматикама разреднога иенсума и користи од тога, али ми се ипак чпни, да добар уџбеиик, као што је Предићева граматика, не треба напустити без велике невол>е, тим нре што ће се иначе, како ми се чини, ученици морати после, после свргаенога граматичкога курса по овим двема вежбанкама, упутити на Предићеву граматику као Кас1)8сћ1а§е1шсћ, пошто ће ове граматике заједно с вежбанкама ученици оставити, чим коју сврше, и после тешко онет потражити. Ако се пак нађе разлога, да се напусти Предићева граматика, моје је мшпљење, да би ове посебне граматике ваљало одвојити од вежбанака, па издати засебно V једној свесци, како би се нашле ученицима и док уче ове две вежбанке и доцније, и како би се с њима што боље упознали и чисто сродили. Жалим што није усвојена једна моја ранија напомена, која се тиче самога натписа овим уџбеницима. Они се зову читанкама. Свакоме, коме је познато нгга се зове читанка, јасно је да ове књиге немају права да носе то име. Њихово је право име вежбанка, н ја бих, и ако је ово ситница, желео да се пре штампања измени натпис овим књигама, како не би деца добила погрешан појам о значењу речи читанка. Исто тако поједина вежбања не би требало звати задацима; задатак је што се од једном зада, а овде их има који ће се мучно и у три пута прећи. После овпх општнх напомена, могао бих завршити свој реФерат и препоручити Савету ова два уџбеника и овакве какви су. Али како је и мени лично много стало до тога, да ови уџбеници буду што тачнији, слободан сам овде изнети неке напомене,