Просветни гласник

488

РЛДЉА ГДАВНОГА ПРОСВЕТВОГ САВЕТА

не може ни замислити: читанка треба да служи граматици, читанка је огдедало граматике. У читанци за IV р. има десет нричица и чданчића српски наиисаних, које би ученици требали да преводе на немачки. И ако је ова намера похвална, и ако су ови чланци кратки — ипак држим ди би ихтребало изоставити. Тежак је то захтев за ученике IV раз. да се и у томе вежбају, и када би им то требало. Међутим то им и не треба, бар не тако одмах, и онда нашто их и тиме мучити ! За жих ће довољно бити ако се добро извежбају у овоме добу, а према њиховој сиособности, нреводити и оне српске реченице, којих има у свакоме задатку. Остало би још да кажем о ваљаности граматике у опште и да ли нема у њој каквих научних погрешака. Ну, ја се у то нпсам хтео дубље улуштати, јер сам уверен да њој не може бити замерака, пошто је г. писац одличан граматичар, што је до сада довољно посведочио својим радом. А ако би у овој граматици и била каква погрешка коју ја нисам опазио, онда. је извесно случајна, коју би ' г. писац при штампању и сам уочио и поиравио. И онда, према свему што сам овде рекао, и имајући на уму гледнште које г. писац заступа а оно се види из ова два дела — могао бих слободно иредложити да се обе ове читанке — пошто се учине измене које сам наиред истакао — приме за школске уџбенике као врло добре у своме правцу. Али о учењу немачкога језика и о немачким чита,нкама као уџбеницима ја заступам друго мишљење. Удешавајући читанке за поједина граматичка правила, иде се на то, да се изучи граматика. А тако радећи, нероватно је, да ће се граматика и изучити. Ну, научити граматику, не значн научити и језик, јер је граматика само једно средство да се језик изучи. И према томе граматици треба поклањати у толико пажње у колико, као средство, служи да се постигне главни циљ. Граматика мора бити иотчињема читанци, а никако читанка граматици. Читанка има да уведе ученике у немачку литературу и да створи интересовање ученика за овај наставни предмет, ако се хоће да постигне бољи успех у остваривању првога циља. А створити интересовање код ученика моћи ће се само тако, ако се ноглавита нажња при писању читанака обрати на садржину лектире, која се бира и која треба да одговара духовним способностима ученика. Кратке и дугачке реченице српске и немачке без веза и без реда као у читенци г. Малине, никад не могу изазвати интересовање, јер им је садржина ништавна, то су као мрвице, које гла-

дпа не могу никад заситити, а треба му добре и здраве хране. Исто тако ни кратки чланци, причице и др.. у којима се ипак подвлаче поједине речи и њихови облици, хотећи поглавито на њих скренути пажњу ученика, и не обзирући се готово никако на садржину. Шта внше мени се чпни да овакве књиге немају ни ирава да се зову читанкама, јер се тиме ово леио име само диекредитује. Овако се гледшпте данас већ и преживело, а познато је у науци под именом граматичког формализма. Новоједоба истакло и нове идејенасвима пољима, иа тако и у наставп страних језика, и ми им морамо изаћп на сусрет, усвојити их и постарати се, да их остваримо. Време лети, а ми смо V настави у опште много изостали, бојати се да не остаримо н пе пресГаримо брзо, а још смо тако млади. Има људи који још не могу ни да замисле да граматику треба учити сам.о индуктивним путем, па и то колико је најпотребније, и да читанке могу и смеју бити друкчије него ли овакве, а исто тако и да се немачки можс учити друкчије него ли данас, и научити. Међутим искуство нас учи да вигие овако не сме остати, јер се иоказало да се садашњпм методом не постижу ресултати какви се желе. Талпко се година учи немачки језик у нашпм средњим школама, па га ученици нпак не науче — на то се своде сви извештаји већине надзорника средњих школа. А ако се случајно у којој школи нокаже иеле бољи успех, благодарећп примени мало боље методе од стране кога наставника, онда нема речи, којима би се довољно иохвалпло. Факт је то несумњив да има нечега трулог у настави немачког језика, а то је на ирвоме месту данашњи граматички формализам. Зато се и мора желети да се што пре уклони, као што се уклонила и ОлендорФова метода., која није била ништа гора од данашње. Налази ли Гл. Просв. Савет да се не може баш одмах уклонити, онда га молим да учини, да од једне шк. године (189б|7) више не остане. А за ово ће се време поуздано моћи израдити нове читанке на овоме основу, како ја држпм да треба да се удесе. А поуздано је и то. да се може наћи људи који ће моћи и умети извести то. ПроФесорско ће Друштво од своје стране учинити да се ово питање на идућем збору теоријски најсвестраније нретресе и расирави. Буде ли Гл. Пр. Савет одобрио гледиште о немачким читанкама, које ја застунам, онда у њему има и најтачније мишљење моје о читанкама уваженога г. иисца, које сам имао част прегледати.