Просветни гласник

РАДВА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

489

Захвадан Глав. Пр. Савету на одликовању и иоверељу остајем вазда, у свакој пршиди, на услузи. 10. Фебруара 1896. г. у Крагујевду. понизни Љуб. М. Протвћ, с. Р. професор крагуј евачке гимнасије Према реФератима г. г. реФерената Савет је мишљења : да се ова књига може употребити за школски уцбеник с тим, да писац буде дужан усвојити при штамппњу примедбе г. г. реФерената нарочито оне заједничке. Г. г. Лидеру и Протићу одређује се свакоме но педесет (50) дииара у чме хонорара, који се има исплатити из продајие цене ове књиге. X. Прочитани су реФератп г. г. Хенрпка .Гилера и Љуб. Протића, проФесора, о „Нем. Граматици" од г. Стевана Предића, проФ. III беогр. гимназије, који је молио да се одлучи: да ли ће се ова његова. граматика и даље употребљавати као школски уџбеник. ГеФерат г. У1илера гласи: Главном Просветном Савету На своме 656. редовноме састанку изволео ми је Главни Просветни Савет ставити у дужност да му иоднесем своје мишљење, може ли „Немачка Граматика за школску и нриватну потребу I део : Наука о гласовима, II део : Наука о речима" од г. Стевана Предића и даље остати као школскн уџбеник онаква К$>КВс1 Ј6. Захвалан Главноме Просветноме Савету иа поклоњеноме ми поверењу, ја нећу овом приликом да поднесем својих иосебних напомена на ову књигу, јер њима не бн било места све док се ова књпга не би прештампала, о чему сада није још говор. Ја ћу се ( само зауставити на томе, заслужује ли ова књига, оваква каква је, тј. неирештампана. да и даље остане школски уџбеник. „Немачком Граматиком" г. Ст. Иредића учињен је несумњиво у настави немачкога језика у нашим средњим школама значајан нокрет на боље, у колико успех у језику може зависити од граматике. То мора признати сваки школски радник, ма како мислио о месту и задатку граматике при учењу језика. Већ сам тај Факт доказује да је ова књига као уџбеник, добра и корисна. П заиста ова је граматика тако марљиво рађепа и исцрпна систематска граматика немачкога језика, да ће се после

ње за дуго мучно моћи написати што боље и тачније, а мучно и што много практичније. Али једна од ових лепих страпа, исцрпност ове књиге, граничи јој се готово са махнама; и ако би се предузеле какве поправке, ту би ваљало нрво поправљати. Док граматике матерњега језика: „Српска Граматика" од г. Љубе Стојановића (школски уџбеник) у три свешчице мале осмипе, штампаие цицером и с пуно примера и задатака, износи једва нешто преко триста страна, док „Срнске Граматака" од г. Стојана Новаковића (целокунно издање), штамиана цицером с проредом, науци о гдасовпма даје 35, а науци о облицима 104, свега 189 страна, дотле ова граматика странога језика, штампана у великој осмини гармондом без прореда, даје науци о гласовима 29, а науци о речима 153, свега 182 стране ! Толико не дају ни иајпознатије граматике немачкога језика намењене немачким средњим школама, нпр. \\ 7 Шотш12ег, ТшпИгг, ћуоп итд. Друго што овом уџбенику још више смета, то је што је остао недовршен. Седам је већ годнна, како је писан овај уџбеник, који је обухватио на 1 уку о гласовима и науку о речима, а још никако да му писац изда и завршетак, који би обухватио науку о реченицама. Еолико је то незгодно, да не речем штетно, радити прво по једноме уџбенику. а после прећи на други, у овом случају потуцати се по страиој књижевности и оставити нојединцу наставнику да нредаје науку о реченнцама како зна, није ваљда иотребно овде истаћи. С тога мислим да би писца ове књиге, пре него ли помислимо на какво њено друго издање, требало обвезати да је доврши и да у руке ученицима и наставницима целину. На посдетку да додирнем још нешто, што треба, по моме мпшљењу, да има на уму Гдавни Просветнп Савет. Недавно је Главноме Просветноме Савету поднео г. Влад. Малина II и III део своје „Немачке Читанке", о којима сам такође имаочаст реФеровати. На крају свакога деда тих читанака унео је писац разредну граматику немачкога језика, па је тиме, ако Савет нрими ове читанке како су ноднесене, искључио иотребу употребе „Немачке Граматике" од г. Ст. Предића бар за ниже разреде (до IV закључно), те би она остада само за више разреде (управо само за V р., пошто се у VI већ почиње наука о реченицама). Однос, који би тиме постао, ваља зрело нроценити: ваља видети би ди имало смисла нижи курс радити ио .једном уџбенику, а виши ио другом, баш и кад су разлике између њих незнатне, као што би биле између ова два уџбеника. Мени се чини да би било најбоље, кад би се споразумели писац ове граматике и писац читанака о