Просветни гласник

490

својим несугласицама у граматнди, на да п на | даље остане прнашњи однос, да се читанке јшзову на параграФе из Предићеве граматике (а док не би изишло ново сиоразумно издаље граматике, да се у читанке унесу на крају само одступања од првога, досадашњег издаља, више ради наставника). Граматика би могла у новок издању још боље истаћи разлпком у слогу разлике између нижега и вишега курса. Тако, чини ми се, могла би се ученицима дати у руке ручна књига, која би им служила од иочетка до краја и била увек добар подсетник, ношто би се времепом с њим сродили. Ако ли се тај споразум не би могао постићи, требало би и оне граматике уз читанке штампати засебно у једној књизи, па оставптп утакмици и увиђавности наставника, коју ће од њих употребити. Према досадашњем част ми је изјавпти Главноме Просветноме Савету: 1. да „Немачка Граматика" г. Ст. Предића оваква каква је може н даље остати уџбеник средњошколски све док траје овога првог издања; 2. да би у другом издању ваљало предузети неке измене, о којима може бити говора тек кад постане потреба за друго издање; и 3. да би друго издање ваљало писцу условити, поред осталога, и тиме што би дотле морао израдити и иоднети науку о реченицама, те тиме довршити уџбеник и искупити своју моралну обавезу. Захвалан Главноме Просветномо Савету на поверењу 28. маја 1896. год. У Београду јесаи понизви Хенрик Лилер проФ. II београд. гимнасије ГеФерат г. Протића гласи : Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет, на своме 656 састанку одо. г., поново ме је одликовао својим поверењем, и ставио у дужност да дам своје мшнљење: да ли се може и даље уиотребити као школски уџбеник „Немачка граматика, I и II део" од г. Ст. ПредиКа, ирофесора. У данашње време готово је најнепријатније, од свих школских питања, говорити у опште о граматици, на дакле и о овој „Немачкој Граматици". Узрок је томе врло прост. Према труду и времену, које улажу и наставници п ученици средних школа у настави из немачкога језика, успех је недовољан. Тако нас уверавају извештаји надзорника средњих

| школа, а тако је управо и мпшљење већине самнх наставиика. А што баш нема бољега успеха, који би стајао у правој сразмери са уложеним трудом и временом, о томе као да у главноме стоје два супротна мишљеља. Једнп мисле да све зло долази због претераног и узалудног учеља граматике, а другп опет због недовољне пажње ирема граматици ; у оба случаја мисли се да је зло због граматпке. И отуда било да се тражи да се скрати, било-да се прошнри учење граматике, постоји опасност да човек, који о томе говори, буде осуђен или од граматичара или од антиграматичара као ненријатељ наставе немачкога језика. Па ппак и ако ово све знам, нећу да се на то осврћем, већ хитам да одговорим повереној мп дужностп, тим пре што ми је ово дело г. Предића добро познато још из раније, а при томе сам га н овога пута поново проучио. 0 „Немачкој Граматици" г. Предића нодељена су мишљења. Једни је осуђују и мисле да је за школски уџбеник неподесна због своје одшшрности. Други мисле да је добра н да до данас бољега уџбеника за овај предмет нисмо имали. Први би радо видели у нашим средњнм школама много краћи уџбеник, који би је заменио; други би желелп да се ова што боље са ученицима обради, па ће успех, без икакве сумње, бити већи. Први, којп је осуђују, греше, а п други, који је овако бране, опет греше. Према најновијим научним захтевима, код свих културних народа, тражи се по школажа да уџбеник не буде књига, из које ће ученици сами учитп лекцију по лекцију, које наставници задају, већ да буде иодсетница у којој ће моћи наћи све што се у школи учило и научило; па онда из које ће, чптајући је, моћи проширити научоно. Уџбеник је дакле за понављање код куће онога што се заборавило и за допуну тога. Ово вреди и за немачку граматнку у нашим средњим школама; а тако траже и најбољи немачки писци за странс граматике у њиховим средљим школама. Водећи рачуна о психолошким законима развијања ученика, тражи се даље, да се до свих нравила и граматичких закона долази индуктивним путем. Овај се захтев не сме више игнорисати, а извести се може само тако, ако се у настави из немачкога језика полази од појединих примера на основу лектире, и тек онда генералисањем изводе грама/гичке апстракције, па бележе у засебне свешчице и тако добија кратка школска граматика за немачки језик, „Систем има важности само за онога у коме је н постао." У почетку није било никаквих система., до њих је друштво дошло индуктив-