Просветни гласник

510

ШКОДСКИ ЛЕТОПИС

Односна размера између грађана и сељана у опште била је као 100 : 29.

У овом прегледу износимо ника од родитеља:

проценат приправ-

Ш к о л е

о

а 8

А Н

сб и в св И сЗ со

О

Рн

Гимназије Реалке •

9-35 6-25

27-34 12-50

3-60 6-25

26-61 25-00 '

11-51 12-50

10-08 18-75

4-32 6-25

7-19 12-50

У гимназијама највише је било чиновничких, а затим трговачкпх синова; а у реадкама трговачких на после земљорадничких сипова. Односна разМера између гимназија и реалака била је код синова : свештеничких • • • као 100 : 69 чиновничкнх ... . 100: 46

наставничких • • •

п

100 : 173

трговачких • • • •

V

100: 94

занатлдјских • • •

"П

100 : 109

земљорадничких

1)

100 : 186

служитељских • •

V

100 :145

другог занимања •

г

100 :174

НАУКА 2 НАСТАВА

РАЗВИТАК СРПСКЕ ГРАМАТИКЕ У ОБОМ ВЕКУ ИОГДАВИТО КАО УЏВЕНИКА ЗА СРЕДЊЕ Н1КОЛЕ «/1ИТЕ РАРН И ПРЕГ.ЛЕ4 по Пипину-Спасовичу, Ст. Новаковићу, Јов. БошковиЋу, И. Срезневском, П. Кулаковском и др. НАЛИСАО Дим. у. уЉи^аоЈЕвитк

(%ДСТАВАа) Ево главне садржине те граматике: „Опредћлеше и разд$леше Грамматике", но коме се она дели на два дела: Део првии. Наука иравоговоренл. — Раздељак I: о словоистлтнванчо. Частв I. О скланнемшмг частима речш. 1. О имену сушчествителномг са четири склоненгн и уза свако иду потребна примЂчангп. 2. О имену ирилигатолномг. Прилагателна могу бити цела (одређ.) и усечена (неодређ.) и имају два склоненгл, и три степена сравненгн: иоложителнип, сравнителнии и иревосходнтп 3. О имену броителномЂ. 4. О местоименгп. Мест. су: лична, иовраКателна^ ирисвоителна, иоказателна и односителна. 5. О гла-

голу. Глаголи могу бити: дЂпствителнп, страдателншп, иовраЛателнип и средншп, а по трајању: Савременмп и несовршеншп. Залогг (стање) је двогубЂ : дЂпствителншп и страдателншп. Наклонешл (начина) има 4: изнвително, сослагателно, иовелително н неоиределЂно. Спрезанл глагола има три: I стр. на амЂ или лмђ\ П на емг или емг III на имЂ. Частв II. О нескланнемимЂ частма речгп: о нарђчт; о иредлогу; о сочозу о междометт. О словоирогтеденгњ. Разделлкљ II: О словоударент. Има их 4: одултоКв', иреодулммЛе', иреиодижу&е^, и иодижу&е \ Разделлкт>Ш: Словосочиненге (синтакса). Част ирва: Оигита иравила словосочиненгн. Част друга : Особита иравила словосочиненгн. 1. О своиствима речш при израженгнма. 2. О иоредку речгп. 3. О скратти иредложенгн. Део вторни: О иравоиисангм. О правилномЂ употребллвашо писмена; О деоби слогова; О знацима нисанл (интерпунк.). О иисменимг сочиненглма. За овим долазе разни уговори, иисма, ирошенгн, тестаменти, пуномоМл, конте (рачуни), квите, облигац1е, преповедка и најзад иерГодг. 2. За НинковиЛеву граматику вреди све што и за Захаријевићеву, особито за њено. прво издање. Њено друго пздање врло је оштро и зналачки кри-