Просветни гласник

66*

НАУЕА И

НАСТАВА

511

тиковао Јоваи БошковиК у „Седмици" за 1857 г. према којој оцеии нема оиа никакве вредности у обради срискога језика. Довољно ће бити да наведемо из ње неколико цитата и облика, иа да се може одмах оценити и правац и утицај њен на правилност нашега језика. Тако : На стр. VI веди: Т/ да су сиисателш наши веЛиномг тогг мнЂнгл, да се кншжевшт србскгп езикг.... у свачемг, у колико особина и духг њЂговг доиушта, старомг славенскомг езику ириближув", а под „сгарим сдавенским", јамачно разуме онај руско-словенски. Један од узрока. којн су навели писца да изради ову граматику исказан је у овим речима: што ,нагии кншжевници веЛином немаго лсногг ионнтгл о грамматичноп иравилности езика свога".... Граматика је овако подељена: Частг> I. 0 говорнимђ звуцима и словима. Част II. 0 рћчима ; 9 частш говора, а иза тога као додатак налази се наука .0 нравоиису." 0 синтакси нема ни помена. Свуда говори само о словима а гласове не помиње нигде. Не признаје р за самогласник. Има код њега и неко слово полугласно. Падежиму се зову: „Именителнип, родителнип, дателнип итд. Кипти оваквим речима : „склонћехе, наклошћше, словосачинеше, опред^леше, раздђлен1е н даље : лгобовв, возпитанхе, иревозходнБти. Делећи глаголе при мењању Нинковић вели: „Спрега у србскомт, езнку има три и познаго се по првомЂ лицу садаш1 ['];гБ времена: I излази на ам, II на см. III на им, па мењајући глаголе, ставља у једну „спрегу" глаголе којп су сем сад. времена у свему различни у једну исту врсту нпр. иредем и иишем; држим и носим птд. Ну није свуда ни доследан у употреби својих термина и техничких речи. На једном месту каже: множественип броп а па др. месту множина; на једном наклонЂнгв а на другом начинг, т мЂстоименгв и „заиме " (заменица) итд. — Будуће време гласи му овако: везст'-&у, зебст-Кете, сЂдит'%еш. дат'-Ку итд. Оволико је довољно ради оцене ове граматике, ма да би се о њеном рђавом саставу могла написати читава књига, већа и од саме граматике. 3. 0 граматици Ђладимира БујиЛа, особито о њеном ирвом издсту, ваљадо би поновити све што је речено о граматикама: Илије ЗахаријевиЛа и П. Линкови&а, с тим додатком, да је њу „прегледала и одобрила школска комисил", која је нешто раније образована за преглед књига државнога издања. На овој граматици јасно се види не само поглед, правац, и знање пишчево, него н филолошка „стручност" целе „школске комисије", која је

ову књигу „прегледала п одобрила", јер је и ова граматика нанисана према ногдедима старе школе. без реда и системе, пуна је ногрешних и неразумљивих деФипиција, језик јеуњоЈ обичиа смеса пуна старих и туђих речи и наставака, правопис је стари назови — историјски, који није изведен доследно, као што видесмо и у Нинковићевој граматици. При свем том овој граматицп беше намењена та улога. да међу писце уведе жељену .једнообразност и сталоженост у писању, јер „Попсчителвство Просвћштешл" 31. маја 1858. год. наређује „Друштву србске словености" ово што следује: „И буду&и да суштествуњ Србска Трамматика г. Професора Бладимира БуиЛа и Р^чникг ИсаиловиЛа одг надлежнип властгп одобрени и у лвно и школско уиотреблЂте уведени: то Ке Дружтво кг унаиређенго иолезногг еднобразгн у иисанго правила' исти' књига' у д г Ћловодству. свомг иридржавати се " Ј ). (0 овој грамат. опширније у даљим изд.). 4. Што се тиче „ Сриске иисменице и Јована Илића, можемо рећи да нам није нозната, а сумњамо, да је п сдужида кад год као уџбеник у средњим школама. Према ономе. што је о њој записано у „Сриској Библијографији " Ст. Новаковића на стр. 415., може се казати, да је она стајала на средини измећу старе школе и нове науке о језику, јер је писана новим иравоиисом, а критиковао ју је и сам Ђ. Даничић у „Видову дану" 1861, и та критика изазвала је оштру полемику између Даничића с једне стране, Јована ИлиИа и А. Ђасиљеви&а с друге стране. Посдедњи је писао одбране Идпћеве граматике у „Тргов. Новинама", а пишући своју „Малу Српску Граматику" имао је за угдед Вујићеву „гимн. граматику". 2 ) Године 1860. 23. Јануара позната забрана Вукова нравописа би у пола укинута. Тога дана донесена је законска оддука, нрема којој се стари правопис задржава за канцеларијске послове, за службене „Српске Новине" и да се њиме морају штампати књиге за основне школе, „а у свему остадом да нема ограничења у иравоиису". х^ли већ 12. марта 1868, донесена је нова одлука, којом; се све забране и ограничења са свим укидају. Пошто је забрана правописа укинуга, прво је граматичка књижевност морала поћи корак напред, јер до тога времена многи су се писци морали и против своје воље и убеђења држати старога нра1 ) Ст. Новаковић: Ђуро Даничић, или Филологија и књижевни језик сриски, у Бечу 1878. прештамк. из г Ср. Зоре« страна 13. г ). Види о томе: Јована Бошковића: Скупљени сииси' књига II стр. 78.