Просветни гласник

НАУКА И

премда се и у том периоду сусреће сдаб одблесак успомена о ма каквим потресајућим догађајима и катастроФама. Лајбниц наводи за пример једно дете, које је у трећој години ослепело и ничега се не сећа из времена пре губитка вида. На основу тога није могућно тврдити, као да се у првој години живота — кад сазнање још није успело да ступи у своје право — памћење код деце налази беспослено, и да се пе богати никаквим тековинама. Врло је лако оповргнути речи госпође Кампан већ самим тим, што деца у трогодишњем узрасту умеју, готово сва, да говоре, а знање речи матерњег језика доказује знатно развијање памћења. Међутим, први утисци који се памћењем добивају, бивају обично несталнн; да се ти први утисци утврде неопходно је потребно понављање. Тако на финим цртежима вештачка кичица поправља по неколико пута нејасне с.аике колорита, који брзо мења свој изглед. Еакво&а дечјег иамКења. Дечје памћење има своје особите одлике и недостатке. Необична моћ примљивости код добро обдарене деце јесте једна од тих преимућстава. Међутим, као год што заморено памћење код стараца воли да се враћа прошлости, изазивајући индиФерентно упечатке онога што је давно прошло — тако се и дечје- памћење находи у непрестаној активи, тежећи непрестано новим тековинама, које оно жудно тражи, и са невероватпом брзином ирима нове упечатке. Деца све виде, све чују. Ништа не може да се скрије испред њиховнх младих, оштрих чула. Она се брзо упознају како са стварима, тако и са лицима. Дете има чудновату способност за памћење речи и изучавање језика; при повољним околностима дете може у исто време да учи два и три језика. Оно то ностиже лако и без најмањег напрезања, док одрасли постижу то само уз припомоћ упорног труда, а то за то што се њихово заморено памћење противи усвајању нових представа. Другу особину дечјег памћења сачињава потпуна верност и строга тачност у схватању представа. Легуве сравњује дете са оцењивачем акција који све предвиђа, не губећн из вида ни најситније појединости. С необичном тачношћу, којој би могао да позавнди љубитељ историје, дете схвата све појединости предмета. Ако детету причате причу п . ли басну, која му је већ позната, онда вам оно неће допустити да иропустите или промените у њима ни једне речи; а ако се мало удалите од истине, нодвикнуће: „Не! — то није тако!" Ну, при свем том, дечје намћење има и недостатке, који са узрастом ишчезавају. Деца особито греше у одређивању времена. Усавршено памћење

НАСТАВА 515

мора давати себи рачуи о томе, кад се десио и колико је трајао известан догађај; али је дете за то још неспособно, јер за одређивање времена неопходно је потребно довести своја сећања у њихову доследну везу. Сећања се одликују у том погледу већом забуном у дечјем уму, као мустре, које су, тако рећи, избачене из свога оквира. Усавршавање иамКења. — Шонтен је врло лепо приметио, да иедагози врло често претоварују дечје памћење, не водећи рачуна о његовом правилном развијању. Ис.тина, није толико важно за дете, да изнесе из школе различите припреме знања и успомена, колико да изоштри своје еластично и јако памћење, које би било снособно да се богати новим тековинама, да усваја нове појмове и да их у животу може примењнвати у свима захтевима. Усавршавање памћења треба да постигне два различна циља. Прво, оно треба да придобије што више знања, што и јесте главна задаћа васпитавања. Друго, оно треба да се развија и јача упоредо са другим душевним способностима. Школска нредавања, заиста, потпомажу да се ти циљеви и постигну, ну, овде главну улогу играју особити педагошки начини, који чине, тако рећи, искључиво васпитавање намћења. Је ли аамЛење иотребно ? Је ли нужно да се иам%ење еиецијално развија (усавршава)? И, ако је његова неошодност доказана, онда да ли је могуКно иостиИи тај резултат? Ми без устезања одговарамо на то питање: да је иотребно , не обзирући се при том на мишљење Локово. Лок оспорава корист од вежбања намћења у школи, оснивајући своје разлоге на томе, што ми редовно нрибегавамо његовој помоћи у практичном животу. „Иамћење је — вели Док — потребно на сваком кораку у земаљским, светеким пословима, и ми врло ретко можемо проћи без његове помоћи, с тога се треба бојатн да оно не ослаби и не отупи услед оскудице вежбања, ако су она заиста неопходно потребна да му очувају и одрже енергију." Заиста је добра школа извор намћења, но само онда, ако је оно још у младости нретходно дотерано и приуготовљено за интелектуалне послове, када је памћење постало, тако рећи, готово оруђе. Ово Л.оково мишљење може да побије сваки учитељ. Свима је педагозима и из искуства познато, да се чак и добро развијено памћење мучи неописаним напорима ради свога потпуног усавршења. Жоже ли иамКење да се усавршава ? Лок не само што не признаје да има какве користп од веж-