Просветни гласник

548

РАДЊА ГЛАВ1ШГ ИГОСВЕТНОГ САВЕТА

Адкоходи. Ллде.хиди. Еиселине. Угљени хидрати. Нитро-једињења: Амини, Амиди, Нитриди. Непроучена једињења: Териени, КамФори, Смоде и Каучук. Природне боје и др. Алкалоиди. Беланчевина". Од ове особене подеде много је простија она уобичајена нодеда органских једињења само на три гомиде: I Метанови деривати II Бензодови деривати и III Једињења непознате констнтуцпје. Кад се већ од ове иди сдичне иодеде оступидо, по свој придици с намером, да се узме каква простија подеда, онда зашто морити почетнпке набрајањем оних назива, који су им сасвим непознати. кад су то све међу тим деривати угљо-водонични. И онда простије а исто би тако тачно бидо из оних десет гомида начинити само једну иди две н. пр. „угљоводонична једињења и њихови деривати". Кад би се тако урадидо, онда би се можда још могдо разумети зашто се од уобичајене довољно просте нодеде органских једињења оступидо. У овој хемији говори се о „конституцији модекуда", помиње се конституција бензода и метанових деривата, помињу се „ароматична једињења", итд.; материјада дакде у овој књизи има за ону опште усвојену подеду на алифатичма и ароматична једипења, тако, да се овде од те поделе органских једињења није оступидо с тога, да би се дошдо до какве простије и дакше подеде, већ из неких других раздога, који су нам непознати. Ова за почетнике доста комидикована, оригинадна подеда органскнх једињења, онако како је изведена, има још и других мана. Тако су н. пр. у „непроучена једињења" увршћена: терпени, канФори, за тим индиго, адизарин, па и сви адкадоиди. Истина међу једињењима која су овде увршћена у „неироучеца' има их врдо компдиковане и непознате конституције, али се за сва она једињења не може онако у опште рећи, да су „непроучена". Сам тај израз „непроучена једињења" врдо је ненодесан. Сва једињења, која се ' у органској хемијн описују, проучепа су више мање, само што се тим проучавањем за сада није још за сва једињења сазнадо све оно, што има да се сазна. Зато боље је место „непроучена једињења" служити се у органској хемији другим каквпм изразом н. пр.: „једињења комнднковане иди непознате консгитуције". тај је израз обичнији и правилнији од онога „непроучена једињења".

У остадом што се самога назива тиче, то би се још могдо сматрати и као споредно, али није нам познато, зашто је писац ове хемије у ред „ненроученнх једињења" уврстио н она, која су врдо добро проучена и која се данас ни у једној од бољих органских хемија не надазе више међу тако званим „непроученим једињењима". Даље подеда угљених хидрата у овој књизи изведена је овако: „сви"се угљени хидрати према своме саставу деде у три гомиде". Међутим, познато је, да се у новије доба појам о угљеним хидратима знатно проширио. У редугљених хидрата додазе и иентозе, тетрозе, глицерозе, хеитозе, октозе и нонозе, које се у оне „три гомиде" угљени хидрата не могу уврстити. Према томе не може се данас рећи да се „сви" угљени хидрати према своме саставу деде у три гомиле. Та је подеда застареда. На нослетку да поменем још и ово. Из групе „бензина " С п Н 2п _ 6 описан је само бензол и одмах иосде бензода додазе: нафталин, антрацен ц иетролеум а не впди се, каквим је поводом дошао наФталин и антрацен одмах после бензола, н не помиње се, којој врсти угљоводоничних једињења на ,Фталин и натрацен припадају. —

И ако се ова хемија, може употребити као уџбеник у средњим шкодама, јер боље за сада немимо, ипак и поред овога уцбеника хемија ће се готово као и до сад у средњим школама и даље сматрати као одвећ тежак предмет, којим се већина ученика врдо нерадо бави.

Прегдедану Хемију уприлогу част мије Гл. Пр. Савету вратити, са захвалношћу на указаној ми почасти. 1. септембра 1896. год. У Београду. Д-р Марко Т. Леко Према реФерату г. д-ра Лека а и с тога што је дедо иознато многнм чдановима Савета, који су усмено изјавиди да је језик у овоме деду погрешан, оддучено је: да се ово дело не може примити и употребити као школски уџбеник. Г. д-ру Марку Т. Л .еко, у име хонорара за реФеровање, одређено је шездесет (60) динара. XII Прочитани су реФерати г. г. д-ра Б. Гавриловића и Петра А. Тиие, проФесора, о употреби