Просветни гласник

радње главнога

просветног савета

549

Мочннкове Арнтметике као.уџбеннка у нижим разредима нашнх средњих школа. РеФерат г. д-ра Б. Гавридовнћа гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет упитао ме је да ли је потребно да се иреведу Мочникова рачунида и Геометрија за ниже разреде наших средњих школа. На то питање част ми је одговорити Савету ово: 1-во. Главнн Просветни Савет је но предлогу I п II београдске гинназије пре неколико месеци усвојио као привремени уџбеник Рачуницу од Шрама и Шислера, а мало касније н Геометрнју од истих писаца. 2-го. Природно би било да се ради наставне целине по нстом писцу предаје Математика у свима разредима средњих школа. Но како су за сад н Шрам-Шислеровп п Мочнпкови уџбеницп само привремени и како се, даље, не зна хоће ли у своје време Мочников уџбеник бити прпмљон као сталан уџбеник, то сам мишљења, да се још за идуће две године у нижнм разреднма задрже Шрам-Шислерови уџбеници, док се деФинитпвно не би усвојио један уџбеник као сталан. 3-ће. Ја Рачуницу и Основе Геометрије Мочникове немам, те већ с тога не бих у опште могао дати свој суд о тим књигама. Но и да имам те књижице, не бих давао свог мишљења о њима с тога, што би се при оценп тих књижица нарочито морао водити рачун о дидактичкој вредностн њиховој. У том погледу можда мој суд не би био правилан, а биКе да у нас има двојица, тројица наставннка који би тачно моглп пресудити да ли је у опште тај уџбеник добар и даље, како он стоји нрема ШрамШислеровим уџбеницима. 4-то. Ако бн Гдавни Просветнн Савет хтео н норед ових мојих наномена да препоручи г. Министру Мочникову Рачуницу и Основе Геометрије, онда бнх — и ако знам да већ неколицина наставннка имају те елементе у своме преводу био тог мишљења, да Главни Просветнп Савет препод повери одлнчном наставнику нпшке гимназије г. Кости Стојановићу, једном од најспремнијих и најдаровитијих наставника нашпх средњих школа у Краљешши. С одличним поштовањем У Београду 8. маја 1896. год. д-р В. Гавриловик лроФесор Велике Школе. просветни гласник 1896. г.

РеФерат г. 11. А. Тиие гласи: Главном Просветном Савету Написмо Главног Просветног СаветаСБр. 200/95. год. од 8. ов. мес., којим"се тражи да поднесем своје мншљење: „да лн би добро било превестн н Мочннкову Аритметику I и II део за ниже разреде наших гимназија, кад су његова Алгебра и Геометрија за више разреде тих школа нреведене и примљене за школске књпге ?" Част ми је одговорити: свакако је не само добро него и иотребно учинитн то, како ради бољег једипства у целокупној математнчкој гимназијској настави, тако и ради веће сагласности уџбеника са ново прописаним нрограмом. 10. јануара 1896. год. Београд. Иетар А. Тина проФесор II беогр. гимназије Према реФератима г. г. реФерената Савет је одлучио: да се Мочннкова Аритметика може иревести ц уиотребитн као уџбеннк у нижим разредима наших средњих школа. XIII Прочитан је реФерат г. Владислава Вуличевића, проФесора, о поправкама у Француском Буквару по Плецу од г. Јов. Несторовића, проФесора, по употреби овога дела као уџбеника у нижим разредима средњих школа. РеФерат г. Вулпч евн ^ а гла си: Главном Просветном Савету Поново ми је дат на преглед, према мојим примедбама у неколико исправљен, француски буквар за ученике V разреда гимназија и реалака и за ученице виших женских школа, који је, по Плецу, за сриске школе удеспо Јован В. Несторовић, директор зајечарске гимназије. Пре свега имам да кажем да је у овом делу метода за учење читања лака; а као новина за нашу литературу ове врсте и то јо, што поред читања иауче се у исто време и неке ствари из граматике. Истина неки гласови нису тачније обележени како се изговарају, као на пр. ог и т. д ., али ту би био наставник који би упутио ученика у изговору. У вишој женској школи ово би се дело могло корнсно употребити за децу која почињу учити Француски језик у I разреду, и која не располажу великим знањем српског језика; само, разуме се, 71