Просветни гласник

550

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПГОСВЕТНОГ САВВТА

треба га потиуно исиравити и заиста дотерати да буде уџбеник за сриске школе. (Видеће се из доцнијег у чему мисдим да су му недостатци). Ученицн У разреда гимназија и реадака морају изнети много више знаља него што га могу поцрпсти из овог деда, јер му је одвећ мада кодичина граматичког градива. За уџбеник У разреда гимназија и реадака може много боље да посдужи „ Анова француска граматика ма да и тгоред ње мора човек да се сдужи допуном коју је Предић израдио уз поменуту граматику. Сад да пређем на напомене и исправке, од којих је неке г. Несторовић усвојио а неке одбацио, имајући за то, као што каже, својих раздога. Имам да поменем још и то, да је г. Несторовић сваку исправку коју је учинпо, пропратио доста дрско; а где је мисдио да има право, био је управо безобзиран. 1. Критикујући мој рад као реФерента, г. Несторовић веди, да сам требао изнети и добре стране његова деда, што сам накнадно учинио. Даље веди како има ирава веровати да сам ја и хтео да се дедо не прими. — Морам иризнати да је г. Несторовић једну ведику тајну открио! II ако сам ја доказнвао, да дедо овако какво је, није ни за вишу женску шкоду. 2. Табак I стр. 1. Г. Несторовпћ као да није хтео разумети шта сам ја рекао напоменом за 1) и р, с I и ^ и т. д., него је узео ствар онако како му је дакше, да рекне неколико виспрених досетака. Да поновим дакле: та напомена није важна у српском језику, јер ученици чим упознају слова знају разликовати те гласове без икаквих тешкоћа; док Немци, према особинама изговора у њихову језику, тешко раздикују Л од Ђ од р, а готово никакве разлике и нема између /' и V н. ир. Гес1ег, Уа1ег. Мислим да је ово јасно. На част г. Несторовићу његови паметни вицеви и високоумна мудровања. 3. 0 изговору носних гдасова имам да кажем, да је поправљено онако како треба да буде. Што се тнче напомене под звездицом, волим да кажем да је ја нисам приметио,- него да ју је г. Несторовић доцније додао. 4. Табак III стр. 1. Мислим да сам морао да кажем оно што сам казао пређе о гдагоду апогг. Што се тиче г. Несторовићевог успеха при нредавању о глагоду ауогг у вишој женској школи, требадо би мадо јачим сведоџбама, потврдити. 5. Табак VI стр. 4. где је реч о немоме 7г, видим само то да г. Несторовић не усваја моје мишљење; затим хвали Пдеца, а напосдетку додази једна гомила речи које, кад се добро човек размисли, ништа не значе.

6. Табак VII стр. 4. У примерима веди се: јеемо милостива госпођо; реч .милоетива" није објашњена; а кодико ми је познато, Французн н не употребљавају тај израз учтивости. „Ова је замерка тако наивна, веди г. Несторовић, да сам „јој се поред све зле воље, морао насмејати. Истина је да поред „речи госпођа (1а (1ате) Французи не употребљавају нарочиту реч за израз милостива, ну значење тога придева потпуно се садржи у Француском изразу тапате." — Надам се да нп сам г. Несторовић ие мисди овако како говори, ако и мадо има претензија на познавање српског и Француског језика; него учинио човек ногрешку иа сад хоће арогантно да се повуче. Што се тиче смејања г. проФесоровог мојој наивности, ја свакојако држим да је морадо и какво огдедадо бити у исто време пред њим. 7. Табак VIII стр. 1. Говори се о вокалу о и тако даље. На ову моју иримедбу г. Несторовић, како га је Бог дао вешта, пошто ми је покудио стид и о неком учитељском штапићу говорио, закључује: „међутим то је чиста неистина." Ја немам при руци Плеца, адиимам: Га.гоивае, §гатта1ге вирепеиге; Кое1 е! Сћарза1, §гатпшге зирепеиге сотретепШге; Каро1еои Гашћш, §гаттаћ - е §епега1е (1ез §татпшге8 1гап§а1зез. У првим двема граматикама нема ни помена о отвореном и затвореном о, него се само говори о дугом и кратком о; а у трећем делу помиње се отворено и затворено о, али се та два израза потпуно изједначују, и то први са дугим о а други са кратким о; тако да изгдеда да су ти изрази случајно само у почетку поменути. Док се у рукопису г. Несторовића говори и о неком отворено-кратком о. ■ бЈвкетаИзсће БагзМћт^ с1ег 1гап20818сћеп Аиз. зргасће, ос1ег и т. д. од д-ра Плеца које г. Несторовић помиње у корист својих навода, стоји ио важности за мене на другом месту иза горе номенутих дела. 8. Табак XIII стр. 1. Побрајају се сви седмични дани у задатку, а међутим нема их нигде у речнику осем уторника и суботе н т. д. „Прва тврдња г. Вуличевића, о седмичним данима, јесте једна ординарна неистина." Не сећам се како сам написао, ади се сећам да сам ту замерку учинио. Сада кад сам разгледао, заиста сам нашао све седмичне дане на местима, па којима веди да стоје г. Несторовнћ. Уз то сам приметио да ктдл, Мтапсће и тегсгет нису одмах у задатку употребљени. Како је то могдо бити да их не спазим, још ми ни данас није јасно, ма да сам више пута ово дедо прегледао.