Просветни гласник

11АУКА И

НАСТАВА

581

I. на заменице без рода: ја, ти, себе. II заменице с родом: сам, мој, наш, он, који н т. д. II овде заменицама следују леио изведене напомене, којима су протумачени ређи облици у заменица. Придеве неодређене нрема њихову роду придаје нри мењању пменицама мушкога, средњега или женског рода и казује одмах којпм падежима одступају од именнчке иромене. Ради мењања стављена су два обрасца за разликовање разпога свршетка у првом падежу: жут, жута, жуто и вруК, вруКа, вру&е. Те исте нридеве меша и у одређеном виду. Ирелазећи на иоређепе иридева, лено је изведено како оно ностаје тројаким наставцима: ј, ш, и иј, а за тим су у напоменама поређани нридеви који имају неправилно поређење, такође осветљено прпмерима из умотворина и старијих писаца. Бројеви у погледу на мењање свестрано су нспитани и њихови облици — у колико их имају поткренљенп су лепим примерима. Тлаголи су потанко испитани на научној основи. 11рво је историјским иутем — колико је било потребно ■— исказано образовање свих иростпх глаголских облика, и то овим редом: 1. Начин неодређен-и, еадашпе време, иређашње арво време, иређашње време друго, глаголски ирилог садашњега времена, глаголски ирилог иређашњега времена, ирви глаголски иридев, други глаголски иридев и заиоведни начин. Свуда је јасно казано од које је основе облик изведен, каквим наставком н какве су гласовне иромене извршене док се дошло до данашњсга облика. За овим прелази на саму иромену глагола делећп их ирема Миклошићу на шеет (6) врста према. наставку којим је постала основа начина неодре1јенога. Врсте даље дели на разделе према наставку времена садашњега. Врсте глагола са својим разддлима теку овако: Прва врста: Основа начина неодређ. нема никаквога наставка, којим је она постала. Она пма 7 раздела: I раздео : основа се свршује на д и т н. пр. крад, илет. II раздео: основа се свршује на з и с н. пр. гриз. трес. III раздео: основа се свршује па б, и и в н. пр. зеб, црп, илев. IV раздео: основа се свршује на г, кпх нпр. жег, иек, врх. V раздео: основа^се свршује на н и м н. пр. иочн. узм. ДРОСВЕТНН ГЛАСИИК 1896 I.

VI раздео: основа се свршује на самогласник осим р нпр. ли, чу. VII раздео: основа се свршује на самогласно р нпр. мр. Друга врста. У њој су глаголи, којима. је основа начина неодређ. са наставком ну ннр. гинути. Ова врста нема раздела. ТреЛа врста. Глаголн ове врсте нмају основу нач. неодређ. са паставком е (је, и = 4). Имају два раздела: Први раздео : Глаголи имају исту основу за све облике ппр. уметн. Други раздео: Глаголи у садаш. врем. пмају настав. и нпр. видети. Четврта врста. Основа начина неодређ. постаје наставком и ннр. водити. Ова врста нема раздела. Пета врста. Основа нач. неодређ. постаје наставком а. Они се деле у три раздела: Први раздео: Глаголп за све облике имају исту основу нпр. иитати. Други раздео: Глаголи у сад. врем. место а имају и, које слаби у ј и слива се са претходн. сугл. нпр. глодати. Тре&и раздео : Глаголп за садашње време немају наставка нпр. звати, грејати. Шеста врста. Основа постаје наставком ова, ева и ива нпр. веровати, војевати, казивати, У додатку изнесени су они глаголи, ко.ји у садашњем времену немају уметка између основа и личних наставака, осем 3 лица множ. Најпосле је изложено како постају сложени облици глаг. и то: 1. БудуКе време, 2. Прво сложено иређашње (прошл.) 3. друго сложено ире^ашње (давнопрошло и 4. Погодбено (погодбени начин). Свака врста глагола п сваки раздео иосле обрасца за мењање настављени су у важнпм напоменама, којима семењање глагола допуњује изузецима н неправилностима. Пошто је ово наука о мењању облика Даничић не даје нигде деФиниције код појединпх врста речп. Књига је нанпсана јужннм говором, с тога стил. изгледа у неколико тежи за оне који говоре источним говором. У другој половини шестога децени.ја овога века, Вукова странка доби одушевљена браниоца и присталицу, а Даничић ваљана следбеника и помагача у лицу Јована Бошкови&а, који беше доцније познат више као изврсан зналац и практички пропагатор новога научнога правца, него као строг научник и писац опширних дела о језику. При свем том, он је практичним путем, као Даничићев заменик (у два маха) са нроФесорске катедре и својим мањим ну врло леио изведеним гра75