Просветни гласник

592

ЧЕШКА ЕТНОГГАФСКА ИЗЛ.ОЖБА

3. Словачки виногради, који су степенасто поређани један до другог на брду. По виноградима су позабадане мале тачкице уз чокоће од жице са вештачким »виновим" лишћем. 4. Збирке трава и жита, заједно са сламом и класјем, што је врло пријатно посматрати. 5. Пољски алати: плугови, сејалице, дрљаче и т. д. — све у минијатури. 6. Костур трогодишњег бика, који је жив тежио 600 кгр. Одавде настаје врло велика и лепа збирка о животу тица и животиња, које се врзмају у близини човека. Тако је ту у једном стакленом кубусу начињен мали честар, где је препелица у природној величини пред гнездом у коме су јој тићи. У другом је поток, поред кога су маторе и младе патке. У трећем се поред реке шуња, рекли бисте жива, испуњена видра. Интересна је и збирка свакојаких направа, којима се људи довијају да похватају незване госте, на пр. зечеве по купусиштима, тице штеточине по баштама и т. д. А неће бити, ваљда на одмет да кажем и то, да су овде изложени и многи кавези најразличније конструкције за преношење тица певачица, што се тамо врши и поштом и железницом. За овим су представљене опет у маломе, ну веома прегледно: шуме, гудуре, насипи за одбрану путова од воде, бране против поплава и наноса, испусти и т. д. 1 ). После такође велике збирке чешког грубог и углачаног дрвета настају печурке, а напослетку је представљен живот и рад инсеката. Да би ово последње било верније, у једном је орманчићу изложено неколико комадића црвоточног дрвета са гомилицом црвоточине, а у другом мртва тица са разним бубама, које су се тобож к њој упутиле. XX Стара судница, Није ми се тодико допала с тога што сам видео како су изгледале, па вероватно и данас још по негде у Чешкој изгледају општинске суднице, пећ због обичаја који владају у рестаурацији на доњем спрату, а који би се могли у неколико и у нас да заведу. На левом зиду исписана је ова пресуда: „За свако господине, госпођо, госпођице, молим и ') Немадох ирилике да се уверим од там. шумара иди читајући закон о шумама, тек казипади су ми, да се ни у којој гауми у Чешкој не сме оборити дрио док се не спреми младица, да се аосади што ближе месту обореног дрвета, те се тако на првом крају ивнова иодигне шума док се до другог дође са сечом. Дрвеће је свуда по шумама (осем прашума) 1ш вравилвим врстама.

изволите, као и за сваку страну реч, плаћа се једна крајцара казне у корист општинске благајне." Чеси су, колико ја знам, прилично учтиви, те им је готово немогућно бити у друштву без оних титула, а доста и начитани, те да не употреби ни једну страну реч. Оним тобожњим кажњавањем много се крајцара прибави, док се у исто време подбада на употребу народних речи место страних, или на ковање, ако нема готових. Разуме се, да се од скованих речи одомаћују само оне, које су срећно сковате. На противном је зиду исписана напомена да се нико не либи, већ нека буде као у кругу своје породице. Ко жели да с киме разговара, нека мушкарцу каже суседе, а дами тето, сасвим по иародном обичају. Послуга у народном оделу држи се строго ове наредбе према свима гостима, а „ судија", који је вазда присутан да би могао спорове пресуђивати, замеће свакојаку учтиву шалу, те човек ту проведе врло пријатно неколико тренутака ради одмора. XX АмФитеатар. На овом се месту давала посетиоцима изложбе прилика, да уз незнатну доплату уживају на особити начин. АмФитеатар је са дрвеним седиштима и у њега стаје 7000 гледалаца. Скоро цело дно, или тачније 2204 кв. м., издељено је било за моје време на квадрате, који су посути црном и белом земљом, те се разликоваху као и поља на шаховој дасци. По овоме се већ види, да је овде играт шах, ну шах особите врсте. Јер, место појединих шаховских Фигура, размештене су биле по пољима читаве групе живих људи, пешака и коњаника. чији је целокупан број износио 250 душа, Сви су људи били обучени у ратно одело из времена славног чешког краља Ђорђа Пођебрадског, а партија шаха, коју су у два маха настављала два играча, представљала је победу овог краља код Вилемова 1469. године, над мађарским краљем Матијом Корвином. Осем тога на том су месту пред очима посетилаца пуњени и пуштани балони, а једном приликом извлачили су коцку они, који су били вољпи да путују у друштву са ваздухопловцима. Вероватно је да је још каква прекрасна забава приређена у амФитеатру, али ја на жалост немам о томе доказа.

■