Просветни гласник

ПРОСВБТНИ

Најзадсуишли у редовима грабиоци и »пластиоци®, који сено купе и товаре. 1 ) Кола што представљаху „лето" била су декорисана плавим материјама, и у њима су седеле две девојке, док су у средини стајале четири у оделу украшеном мирисним цвеКем. За овим колима дошла С У Друга — вртарска, пуна биљака у цвету. дрвећа и палама, под којима је на високом престолу достојанствено седела богиња Флора. За колима су ишли жетеоци са косама 2 ) и женске са срповима, па музика, свирајући одломке из чувене чешке опере »Продана невеста" за коју је мотив узет из чешког живота у ово доба године. Двадесет пари лепих дечака и девојчица имали су да подсете само на једну сцену — народно весеље. На једним су колима после тога биле сеоске девојке, на другима раж, па читава група људи са редитељима жетве, кола са шеницом, и за овима до 50 жена што вежу снопове. На нарочитим колима уздигнута је била круна, начињена од самих класова, док су драго камење у њој представљали цветови разних боја.. Испод круне стајале су 4 девојке, као да је на својим раменима носе; око кола су ишла 4 пажа и 4 гласника (херолда) а за њима 4 тежака у старинском оделу. После тога наишла су кола с јечмом, а затим кола са сувачом, нред којом је стајао сувач пугнећи из велике луле а око њега чељад међу џаковима са храном и брашном. На вратима суваче стајао је домаКи бог с великом главом и затурао свакојаку шалу. Затим су опет ишли грабиоци, и чељад с једног пољског имања, а на колима су вучене коњске грабље. Сеоска музика свирала је разне походе и полке. На засебним колима био је искићен »Стари«, т. ј. главни момак у воденици. За њим су корачали млатиоци, а вожене су вршалица, чистилица, преносни мотор, на другим колима млатиоци, који су једнако гредом млатили храну, и парна вршатица. За музиком су ишли председник и чланови сеоске општине са пандуром, сви у старинском скупоценом оделу. Дивна су била и алегоричка кола за »јесен." Напред је у њима стајала девојка, која је брала воКе и грожђе, а у средини, под воКкама и лозом, четири девојке. Косе и одело биле су им испреплетане виновом лозом и гроздовима. У рукама су држале котарице с грожђем. Задњи део ових кола, представљао је лов. Под шумским дрвеКем стајао је ловац с малим хајкачима, који су држали зечеве и препелице. 1 ) Неправнлно је. до душе: »пдастиоци товаре сено\ али је истина да се сено одиах, чим се довољно осуши, диже с ливада и вуче кући, а не пласти се у пољу, да га свет чува. 2 ) Нарочите косе које Чеси зову ћгаМсе.

1ВЧЕЖИЋ 595 Остала су кола била својина једне ратарске школе и једне у којој се женске спремају за домаКице. На једнима је седела планинка до ступе за масло, а око ње слушкиње, које су масло меле, сир сириле и т. д. За овим је дошла сечка и крупачица, па кола која су представљала гајење стоке, риболов, повртарство. За тим кола пуна женетрге, од које се гради цигура ; кола на којима су девојке трлпле лан, и кола качарска, на којима су качари напасивали обручеве на бурад. Најзад су дошла кола, која су представљала «3иму". Под заснеженим дрветом седела је девојка у белом зимском оделу, а око ње грудвала су се дечица, наравно у то доба (13. авг.) вештачким снегом. Последња кола представљала су прело и седељку, где су девојке преле на великим преслицама. У спроводу је учествовало 1200 особа у народном оделу, а било је употребљено 30 кола и 100 коња. И овом је приликом предат један дар »Матици школској" — дар овога краја 4500 дин. У 4 часа по иодне, истог дана, дошао је овај спровод истим редом опет на изложбу и то у амфитеатар, где су се кола с јечмом издвојила и отишла у средину. Ту је сад извршен пред свима посетиоцима обичај који још постоји у оном крају о жетви, т. ј. предавање рода »господину оцу" и »госпођи мами" (рапШоу1 а раштате). На колима је и последњи сноп украшен тракама; иред колима свирају на брзу руку искупљенн, управо од свога рада крену ги музиканти (дебели Нејла, мршави Стањек и хроми кројач Звезда), а око кола кликКу од радостичељад, што је посао свршен. Од чељади једпа старија жена предаје и »оцу 8 и »мајци« по киту од свих жита, честитајуКи у стиховима сваком понаособ весеље. И отац и мајка захваљују се такође у стиховима, а послз тога се на рачун домаКина до ноКи једе, пије и уз музику игра. Осем овога, импровизовано је на изложби још неколико обичаја од многобројних. који су некад постојали у поменутом крају. А један им је полиција забранила.

Посете у масама од десет и више хиљада душа на један пут нису биле ретке за време ове изложбе. До 12. септембра, по нашем, највеКи је број посетилаца за дан био 70-000. Онога дана кад је изложба закључена посетиле су изложбу и платиле за улаз 82692 душе, а улажење је текло овако :