Просветни гласник

79*

РАДЊА ГЛАВНОГА ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

615

наставе живих језнка. Док се једни задовољавају захтевом да је учењу живих језика циљ — оспособити ученике да могу уживати читајући дела класичких писада оног народа чији језик уче, други опет иду даље и траже, осим овога, да се учениди привикну и нрактичној употреби језика који уче. Мишљење ових других добија све више пристадида. А кад се учењу језика постави такав циљ, морају се, разуме се, према њему подешавати и методе. Еао н сваки други иредмет, и Францускијезик треба да помаже опште духовно образовање ученичко, а тај се задатак ностизке најуспешније, кад се ученик, што се пре може, уведе у духовно и кудтурно благо Францускога народа, наслагано у његовој дитератури. Упутити ученике да се могу користити успешно литерарним творевинама Францускога народа доиста је прва ствар, која се мора имати на уму. Али се осим тога не сме губитв из вида ни нрактична употреба, која постаје све то јача, у колико су чешће и чвршће узајамне међународне везе. Према циљу се морају употребљавати и методе. Кад се ово има на уму, мора се признати, да је доиста оправдана она готово општа навика на методу, по којој се даје највише важности граматици, јер пе може нп у ком сдучају заменити она разнолика веџбања, којима се ученику може олакшати учење и навикавање на практичну употребу. Још у XVI опазиди су стручњади сдабе стране граматнчке методе, која би зар и имала места, ако би се учењу живих језика постављао задатак, да ученнке оспособп за разумевање дитерарних дела. Учење језика, говорио је Ратихијус, треба почињати, не граматичким правилима, него самим језиком: нрво пример, па онда правило. У свима бољим педагошким дедима препоручује се данас овапндуктивнаметода. Помишљењу стручњака, који су преставници овог новог реФорматорског иравца, нре свега треба пазити, да се „ученпци навикну сдушати, разумевати и подражавати стран језик и његов изговор." А то се постиже „тачним придагођивањем слуха и говорних органа." За овим се приступа краћим, ученицима разумљивим комаднма за читање, а не веџбањима, као што су она у Пдецовој граматици. Граматичка правила, управо она најважнија, ваља изводити индуктивним путем из читања. Од почетка до краја учења треба да иду папоредо веџбања у слушању, говору, читању п писању. Веџбања у превођењу треба заменити емишљенијим и дакшнм писменим радовима.*)

*) ЈЈЂег сИе Ап/апд Лев /гапгбзсШп Пп1егггсШ уоп Сћаг1еа Тоиввап^.у Аиа Јет рес1а$?о§. ТЈттевЈШв — Зеттаг /м Јепа. Вгиев Не&. етр. 52 — 74.

И" реФорматори, као што се но овома видн не ~истискују нз наставе граматику, него је само потискују на њепо право место, указујући начине којима се додази до правида граматичких. „Не слажем се. веди један ветеран присталица реФорме, са онима "који одбацују граматику. Јасамо тврдим, да се граматичком методом, каква је она у већини данашњих"уџбеника, не изводи ученик правилно ^ граматнчко разумевање Француске граматике... Нека^се посвети на недељу по један час систематској граматици т. ј. нека се градиво граматичко, добивено очигдедним посматрањем н многоструким веџбањима, доводи у ; ред према ; граматичким захтевима".*) И Шилер, један од најбољих педагога у Немачкој, ,тражи то исто. Граматика, ио њему, треба само да се ограничи на оно -што је најпотребнпје*'да би се могдо разумети што се чита, јер лектира треба да буде средиште учењу. Ми ово наведосмо само ради тога да утврдимо своје начелно гледиште у овом нитању, а оно је за нас пресудно и у питању о оцени уџбеника, о којем имам да кажем своје мишљење, Добра читанка са кратком граматиком, која би требала да служи ученпцима као потсетник на правила из читања изведена, довољни су наставнику, који хоће у посду да се руководи методским начедима. Ова метода пре свега захтева, да је наставнпк и сам внчан језику који предаје, а осим тога да зна и начела која сувремена методика препоручује као онробана. А у том баш 1 погледу ми не стојимо^ како би се то могдо жедети. — Та се околност мора имати на уму и кад , се , прописују програми и упутства и кад се пишу уџбеницн,-—ЈПисац* мора водити рачуна и о прописима' програма, и о приликама у којима се налази у нас настава језика за који нпше граматику, и о начелпма која ,сс у образованом свету препоручују као опробана. — Наћи најподеснији начин да све то^задовољи доиста није лак посао. Г. Павле Поповић, пишући своју граматику имао је, тако се бар нама учинило, на уму све ово и старао се да своју граматику тако подеси, да потпуно одговори нашим нриликама, а да, у исто време,, да могућност наставнику да, по њој радећи, може водити рачуна и о начедима, која методика нрепоручује. Распоредом градива не раздикује се граматика од својих претходница: после првога дела, у коме су изложена правида Ј о изговору-Ји напомене о правописним знацима, прелази се на *) Соигв е1етепГагге &е 1а Гапдие /гапсагзе раг Н. (ЈгаГ. Раг1је (1и таНге. 2пг1сћ. 1893. стр. 14.