Просветни гласник

604

1'АДЊА ГЛАТШОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

ведена Савету на оцену молба г. Војина Љешевића, нређашњег учитеља, који је молио да се поврати у учитељску службу. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Дим. Довијанић и д-р Ђорђе С. Ђорђевић, чланови Савета, да изволе проучити све акте по кривицп г. Љешевића и Савету казати своје мишљен.е : да ли би се могао г. Љешевић поново поставити за учитеља нрема ноднесеним доказима, којима се правда за кривицу због које је отпуштен из службе. V Прочитано је нисмо г. Министра просв. и цркв. иослова од 16. о. м., ПБр. 19283., којим су спроводеии Савету на оцену сви акти по кривици г. Радивоја Ристића, учитеља у Доњ. Топлици. Савет је одлучио : да се умоле г. г. Дим. Довијанић и д-р Ђорђе С. Ђорђевић, чланови Савета, да изволе проучити све акте по кривици г. Ристића и Савету реФеровати: да ли може овај учитељ, према својој кривици и даље остатп у учитељској служби. VI Саслушан је реи>ерат г. Дим. Довијанића, члана Савета, о квалиФикацији г. Миладина И. Шеварлића, сирЈпеног ђака Вел. Школе. Према реФерату г. Довијанића, Савет .је већпном гласова одлучио : да остаје при ранпјој својој одлуци по овом предмету. VII На овом је састанку прочитан у целинп пројект закопа*'о гимнасијама, пошто је нретходно на неколико ванредних састанака претресен и у неколико измењен. Овај иројекат, онако како га је Савет изменио, и у целини нримио, гласи: Предлог закона о гимнасијама. I. Оиште одредбе. Чл. I. — Гимнасији је циљ; а) да својим ученицима да више опште образовање и б) да их спреми за слушање стручних наука на Великој Школи, университету или другим вишим стручним школама. Чл. 2. — 1. Цела гимнасија има осам разреда, од којих сваки траје годину дана. 2. Гимнасија се дели на три течаја: нижи течај који обухвата нрви, други и трећи разред; средњи течај који обухвата четврти и пети разред: и вгпии течај који обухвата шести, седми и осмп разред.

3. Нпжи течај као засебан завод зове се нижа гимназија; нижи и средњи течај као засебан завод зове се подгимназија; завод од сва три течаја зове се гимназија. 4. У нижем течају предају се основи наука гледајући више на опште и национално образовање. 5. У средњем течају спремају се ученици за вииш течај; ту се предају науке више систематсжп. 6. У вишем течају спремају се ученнци нарочито за више или академске науке које се предају на Великој Школи, на университету или у випшм стручним школама. Он се дели: а) на класични одсек, у коме је нарочито заступљен хуманистички правац, са изучавањем класичнпх језика и њихове литературе: б) на реални одсек, у коме је нарочито заступљен реални правац са изучавањем природних и математичних наука. 7. У свакој гимназији заступљена су оба одсека класични и реални само ако у шестом разреду буде за сваки од њих пријављено најмање десет ученика; иначе ће се отворити само онај одсек за који се нријави већина. У београдским гимназијама може бити заступљен само по један одсек. Чл. 3. — Од (дванаест) гимнасијских завода, које држава о свом трошку отвара по окрузима, може бити потпуних гимнасија највише 5 (пет), остале (7) су подгимнасије. У Београду отвара држава три гимнасије и две подгимнасије. — За женскиње може се основати само једна гимназија. 2. Она општипа у којој држ.ава отвара гимнасију или подгимнасију даје за гимнасијску зграду бесплатно и здраво земљиште на подесном месту у вароши, а округ (у Београду држава) у најкраћем року нодиже нарочиту зграду, која мора одговарати свима недагошким и игијенским потребама. Чл. 4. — Ниже гимнасије могу отварати поједине вароши, срезови или окрузи по одобрењу краљевске владе. Све трошкове на одржавање ових школа као и на плате наставницима у њима, сноси дотична варошка општина, срез или округ. Ове се пиже гимнасије управљају у свему по одредбама овога закона и наредбама Министра просвете и црквених послова, и имају право издавања сведочанстава, која ће бити призната од свих државних власти. Ако се у овакој нижој гимнасији не би радило ио овоме закону и наредбама министра нросвете и црквених нослова, Краљевска влада је власна затворити је. Чл. 5. — Гимнасијски завод са свима својим течајима и одсецима стоји нод управом једнога директора .