Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

13

да басне чине засебну врсту песама, и кад су у стиховима; 0 иесмама се јож може рећи, да пристају за оваку читанку — за учениде I и II разреда, и ако би од њих многе ваљало изоставити због нрироде њихове садржине — шупљине им. Као да у руској дечјој литератури нема згоднијих примера , према узрасту и схватању учеиица. Осим тога већина је песама прожена тужним тоном, тугом и незадовољством, што никако није пристадо за мдаде дечје душе; то нам потврђују песме под бр. 11. Нитцге, бр. 12. Нужда , бр. 13. ДЂдугика. Да су пак оне четири басне славнога деда-Крилова садржајем и тенденцијом изнад поимања, што га може бити у ученица I и II р. В. Ж. Школе, — о том не треба мног речи трошити. Али док је код песама био избор још какав такав, — нрозно се комађе не може ни у ком погледу похвалити. Само натписи чланчића могу већ показати, како не одговарају чланчићи својом садржином — својој намени: да буду лектира девојчицама од 10—12 година. Пре би поднели за мушкарчиће по неки чланчићи, као онај иод бр. 13. Два брата или 14. БЂднип богачг , и још неки. Али шта могу читати девојчице у чланцима: под бр. 20. Какг отилатилг маврг убгпцлЂ сина; под бр. 21. Горецг Галубг и его сшновгн; или под бр. 22. Сказка о набитомг дуракЂ. Неки комади садржином својом нису иикако пристали ни за коју читанку, као под бр. 12. Персики или под бр. 6. Старшп дЂдг и внучекг. II остали су комади садржпном далеко иеаод развптка ученица I. и II. р. В. Ж. Школе — то су причице за малу децу, која тек уче читати. У руској дечјој књпжевности има изобиља дела и часописа за све нараштаје; па би се могло одабрати лепа збирка забавних и поучних чланака и за девојчице, која би могла задовољити и својом естетнчком и својом етичком страном, као год и литерарном и великога пробирача. Али за то би требало не пожалити труда, па да и корист буде велика. Текст треба да има својих граматичких и својих реалних тумачења: без тога читапка промашује циљ. Особито, кад народ, из чије се књнжевности узимају примери језика му — живи другојаче, у другим приликама, и под другим ногодбама; онда треба објаснити све што је необично, што је непознато, што се не слаже с нашим животом. Тога ова читанка нема. III Још нам остаје да речемо некодико речн о речнику, што је с краја књизи додан. Приређивад

читанке повадио је речи из нојединих комада за себе, само што је према нахођењу негде изоставио по коју реч, која се понавља у ранијим комадима, мислећи да се речи уче на памет, и да их је и онако лако наћи, ако устреба. Сам начин склапања овог речника није подесан; бољн је начин навести све речи, које треба да уђу у' речник, азбучним редом. Истина носао је мало тежи; — ади се накнађује, чешће прелиставати речник. Још је више за осуду. што су речи на онај начин распоређене и вађене: именице у номинативу, без рода, без врсте и .лп генетива; без напомене, ако је необична или ненравилна промена; иридеви само у номинативу једнога рода, у коме су у синтактнчном склону, исто тако заменице и бројеви; неФлектовне речи као обично. Састављачу читанке нико не ће рећи да не зна рускога језика; али треба му забавити, што није увек пазио на зњачење у самом реченичном склоиу. То нам најлепше посведочава превод неких речи и израза с више значења, и ако је у тексту само једно могућно. Да споменем само неколико примера: у комаду бр. 6. реч баттошка може значити само „отац, а не и „пона" и „пријатељ", као што је у речиику наведено (ств. 55.). Исто тако нема смисла преводити невЂстка са „снаха" и „заова", кад се говори о снаси и свекру, нити нак реч вЂрно из 12. комада с четири речи, нити реч из 14. чд. лавка с „клупа" и „дућан", нити одержатг из 17. чл. са „савладати", „одржати", нити се сниматг из истога комада са „скидати", и „сдикати", нити звЂринецг и са, „зверињак" и са „менажерија", иди нпр. карабкатЂсн из чд. 21 са „кдизати" и са „пети се по камењу) и т. д. С-амо је једно значење могућно нрема смислу самога текста; — кад је речник рађен по чланцима, онаком поступању нема места. Свакако је због непажње писца речника могло ући иди нетачно иди нејасно нреведених израза у речник. Кад се каже о јабуци, не каже се црвена него румена (=' краснна лбдочки); коштпца није јака већ тврда; торгашг није кајишар и ситничар, лавка је само клуиа у оном смислу, череиокг значн не „цреп" него „црепчић", дичг не значи само „тице" него „дивљач" у опће, сад и данас није једно исто; не може се превести онај смисао и са замернти и са наилатити у гдагола „взшскатг"; не значе иалати „сељачке клупе за спавање" (стр. 67); нити дробк у 1. басни „сачму", већ нештодруго; цЂиг се може у нас рећи цеи (в. В. Рј.' г ). Ово само некодико примера такве непажљивости. Неке речи нису ни преведене, као теилица (чд. 12), хлЂбг (чд. 13), шго значи нешто друго но наш хлеб. Гда-