Просветни гласник

14

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

гол иристатЂ добро је дфеведен с доликовати, али не знам, шта му значи опо „привиснути".

Из овога, што смо павели, може се извести да би уместо ове читанке требало израдити потпуно нову, с новим материјалом, с потребним граматичким и стварним објашњењима текста, с речником, израђеним на граматичкој основици, — а то ће значити, да нема смисла ову књигу прештамиавати. Њој су доста два издања па треба да уступи место бољој. Докде такве нове читанке не бј г де, треба се ири читању помагати „Руском читанком за више разреде средњих школа" од истог приређивача. На завршетку овога извештаја слободан сам скренути пажњу Гл. Просв. Савета на ову аномалију: учење рускога у I и II разреду, у време док још ученице нису савладале ни основа граматике свога рођепога језика. А како оне сличиости, што их има српски с руским, могу много сметати неувежбаној деци, то је на први поглед јасно. Изгледа као да је само слепим случајем тамо руски залутао, у Б. Ж. Школу, и стекао оно право, какво нема у гимнасији, у којој би требало да га има; где би му било место поред старословенскога. Не би ли било боље, та два часа рускога у нижим разредима В. Ж. Школе дати оним другим двама језицима — пемачком или француском те бар њима дати прплике да се науче, да буду од користи нашој женској омладини, — јер овако ником ништа? У вишим разредима, пошто се већ добпје основа у матерњем и једном новом језику, не би на одмет било ни руски оставити, особито ако имамо на уму културне п литерарне прилике руске, које за нас имају огромне вредности. Ово напоменух узгред: мислим да ће се многи са мном у овом сложити, јер што се пре поправе старе грешке, више се унапред може очекивати добити. < Стојећи Гл. Просв. Савету увек услузи, имам част и овом приликом препоручити му се, С. Н. Томић. Према овом реферату г. реФерента Савет је мншљења: да се ова читанка оваква каква је не може више прештампавати за школску потребу. Г. Томићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је педесет (50) динара. XII Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, по молби гђе Настасије Петровићке, учитељице, која је молила да јој се уваже неке године учитељске службе.

Према реФерату г. Илића Савет је мишљења: да се ова молба гђе Петровићке не може уважити. С овмм је свршен овај састанак.

САСТАНАК 672-ги 20. новембра 1896. годпне у Београду. Били су: аредседник, Мих. Валтровић; редовни чланови: Жив. Н. Симић; Милонко МарковиК, Стеван Т. ЈакшиЦ Андра Стевановнћ, Димитрије ДовијаниЈ,, Љуб. Миљковпћ, и Момчило Иванић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Ирочитан је и примљен записник 671. састанка. II. Главни Просветни Савет на овом своме састанку изабрао је за свога потпредседника г. Жив. П. Симића, начелника министарства просвете и црквеппх нослова и редовног члана Главног Нросвет. Савета. Ш Прочитано је нисмо г. Министра просвете и цркв. послова од 13. овога месеца ПБр. 26496, којим извештава Савет о постављењу нових ванредних чланова Главног Просветног Савета. Савет је ово примио знању. IV Прочитано је иисмо г. Министра просвр.те и црквених послова од 13. овога месеца ПБр. 24279, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Дазара Зарића, учитеља у пенсији, који је молно да му се уваже неке године привремене учитељске службе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу проучити и о њој Савету реФеровати. V Нрочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. послова од 12. овога месеца ПБр. 23763, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Петра А. Типе, проФесора II београдске гимнасије, који је молио да му се неке године бесплатне и привремене предавачке службе урачунају у сталне. Савет је нашао: да је за уважење ових година надлежна Народна Скупштина а не Просветни Савет. VI Црочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. послова од 26. прошлог месеца ПБр. 24073