Просветни гласник

ШКОЛСКН ЛЕТОПИС

31

у свима гимназијама у опште бидо је највише чнновничких синова, затим трговачких. Разлика између ироцента чиновничких и трговачких синова износи 2.84. Најмање је било синова свештеничког реда. (Наставиће се.)

СРПСКА ПГЛВОСЛЛВНА Б0Г0СЈ10ВСК0 - УЧИТЕЉСКА ШКОЛА У ПРИЗРЕНУ. ЗА ПОМЕН ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊЕГА РАДА' цригедио МИЛАН Ј. ГАЈИЋ, наставник. Ове године навршава српска правосдавна Богосдовско-учитељска Школа у Призрент 25 година свога скромнога живота и рада. ПроФесорски Савет исте шкоде решио је, да се у част двадесетпетогодишњице изда споменица, која ће садржавати рад и развитак овога завода од оснивања до данас, и да се тај период времена запечати једном скромном свечаношћу. Ово решење Савета изводедо је одобрити Његово Високопреосвештенство, Митропоаит Рашко-призренски, Господин Дионисије. Примивши се уређивања овога дела, свима сам се сидама старао, да што тачније и прегдедније изнесем: лшвот, рад и успех овога првога вишег просветног завода за српски правосдавни народ у пространој Отоманској Империји. Четврт стодећа то је придичан период времена за развитакједног просветног завода. Жзнети тачан прегдед рада у призренској Богосдовији за 25 година, то је бдагодаран посао, ади је у исто време и тежак, јер је ограничен многим окодностима, које су на судбину овога завода утицаде. К томе ваља додати још врло скучену архиву писаних докумената, јер је много више памћењем чувано, пего што је писано остављено. Па и оно, што је писано, ненотпуно је и нетачно, јер се памћењу много које шта. измакдо. Споменица ће садржавати ове одељке: I Живот и рад Симе АндрејевиЛа — Игуманова оснивача и арвога добротвора Богословије; II Наставни илан Ђогословије; III Наставници Богословије; IV Ученици Богословије; 1 Дожла наи је до руку ова кратка историја овога највишега духовнога завода наше браће у Отоманекој Имиерији и ми јој веома радо дајемо места у нашему листу, тим пре, што је ова красна задужбина ллеменитога Симе Андрејевића — Игуманова у нас веома мало позната. Уредништво,

V Наставна средства; VI Имаовина Богословије; и VII Неколико нааомена. I Живот и рад Симе Андрејевића — Игуманова оснивача и првога добротвора Богословије. Живот, рад и успех српске иравосдавне Богословско-учитељске Шкоде у Призрену, тесно су везани за живот и рад Симе Андрејевића, Игуманова, те за то и почињемо ову споменицу његовим жнвотом и радом. Сима Андрејевић, Игуманов, родио се у Призрену, 30. јануара 1804. године. Право му је ирезиме Андрејевић, по оцу Андреји, а доцннје се почео (1856) прозивати Игуманов или Игумановић но своме брату Аксентију, који је дуго био игуман манастира Св. Марка и код кога је Сима провео своје детињство. Имао је и два сгарија брата: Ерагуја и Петра. До осамнаесте године Сима је живео код свога брата Аксентија, у манастиру Св. Марка, па је после дошао у Призрен и отночео самостадан рад. У то време радиле су неколике Фабрике бурмута, на Бистрици више Призрена, те је Сима сдужио код појединих бурмутара и веома добро изучио тај занат. Чим је зарадио мало новаца, одмах нодигне сам Фабрику бурмута и отпочне самостадан рад. 1833. године Сима се ожени Султаном, из нородице Дрваревића у Нризреиу. Са Султаном је живео само четири године и родио двоје деце: Манојла и Магу. 1836. године забране се бурмутане, те бурмутари пропадну, али ипак Симп остане 28.000 гроша капитала. Кад је Сима видео, да не може други какав важнији посао предузети, наиусти Призрен и оде у Битољ. У Битољу се удружи с битољским валпјом, Ћосе — Ахмед-пашом и узме под закуп ловљење пијавица у Охридскоме Језеру. Сими је и то нредузеће веома добро ишло. Ади н ту не буде боље среће. Појави се нека несугдасица између Симе и његовога ортака, те се дружба поквари и предузеће пропадне, те Сима напусти Битољ п без игде ичега оде у Цариград, да се суди са својим ортаком. Сима добије парницу и буде му иресуђено 200.000 гроша, али не добије ншпта, јер му ортак напрасно умре, те му све пропадне. Сима ни тада не кдоне духом. Некако се унозна с руским посдаником у Цариграду, те посланик, видећи Симу окретна и веома предузимл,ива, да му 1000 рубаља, да отпочне какву радњу у Цариграду. Сима одмах