Просветни гласник

ШКОЛОКИ ДЕТОПИС

зв

зданије за школу, обећавши, кад ово буде готово, набавити о свом трошку и све остаде гаколске потребе. Његово Високопревасходитељство — СаФет паша, дознавши за ову велику и корисну за народ жртву од стране г. Симе А. Игуманова, одмах је одобрити изволио, да се школа гради, а само- г. Симу поФалио је за љегову љубав к своме отечеству и народу.... Христијански народ јако се заузима, да се ова школа час пре сврши и радитп почне, очекујући, да она буде светњаком и расадником праве просвете у свему овом крају. А ово ће брзо бити —• ако Бог да! —" На мраморној п./10чи, више главних врата богословске зграде, записано је: „Заслужни почасни грађанин престоног града Русије Петрограда, Сими АндрејевиЛ, Игуманов, родом из Призрена сазида о свом трошку ово училиште за иравославну Богословију Србску, у корист браће сво.је, православни србски народ, који обитава „у његовој отаџбини", за вечан спомен свој. У Призрену 10. Августа 1872. године". II Наставни план Богословије. Богословија је у ночетку била с три разреда. Одређена јој је задаћа: „да спрема младиће сриске народности а нравославне вере у Отоманској Империји за народне свештенике и учитељеЛ И ако је Богословија имала у своме раду огромне препоне; и ако је за читавих двадесет година имала врло кратко време на расположењу за спрему народних свештеника и учитеља — ипак је била стожер целог просветног живља српског православног народа у том крају: њен се благотворни утнцај назире у свима врстама народне делатностн у овим крајевима. Богословија .је у нрвим годинама свога рада радила по овом плану: У I разреду: 1. Наука Хришћанска; 2. Српски језик; В. Оишта Историја; 4. Рачуница; 5. ГеограФија; 6. Хигијена; 7. Физика; и 8. Црквено нојање. У II разреду: 1. Српски језик; 2. Црквено-словенски језик; 3. Општа Историја; 4. Историја Срба; 11РООВЕТНИ ГЛАСНИК 1897 1'.

5. Земљопис; 6. Рачуиица; и 7. Црквено појање. У III разреду: 1. Догматичко Богословље; 2. Црквено Богословље; 3. Морално Богословље; 4. Исторпја Српске Цркве; 5. Пастирско Богословље; 6. Општа Историја; 7. Хигијена; 8. Црквено-словенски језик; и 9. Црквено појање. Тумачење недељних јеванђеља суботом у свима разредима. Као што се из овога плана види, два су прва разреда била гимназијска, а последњи је имао богословски карактер. План се Богословије у току 25 година врло често мењао, јер су се поједини предмети додавали или избацивали, према паставничком особљу и другим приликама, те се није могла ни очекивати каква стручна сирема, него се за дуго година утврђивала писменост, ширило опште образовање и давани најобичнији појмови из богословских иредмета. Било је прилика, кад је Богословија остајала само с једним наставником, те о раду, ио утврђеном плану, није могло бити ни говора. Од 187112—1883|4 школске године, деца су непосредно примана из основнпх школа или из манастира. Пошто су тада основне школе биле тек у своме зачетку, деца су примана у Богословију с врло малом спремом. За то се, 1883Ј4 школске године, установи припремни разред за Богословију, у коме је предавано по програму за IV разред основне школе. То је била прилична добит за Богословију, али ипак није била довољна. За то тутори са Саветом Богословије, 1890)91 школске године реше, да се Богословија постепено дигне на VI разреда и да не буде више само Богословија, него: Богословскоучитељска Школа. То је велика добит за просветне раднике тога краја. Три су разреда гимназијска, а три богословско-учитељска; или, три нижа и три виша, разуме се, с благим прелазом. Према овоме је удешен н наставни план: У I разреду: 1. Наука Хришћанска; 2. Српски језик; 3. ГеограФија; 4. Рачуница; 5. Црквено-словенски језик;